U malim elektranama pola Đerdapa - tri godine kasne propisi za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora

Ni tri godine posle donošenja Zakona o energetici nisu stvoreni uslovi za veće korišćenje obnovljivih izvora energije, u koje spadaju biogoriva, hidropotencijal, vetar, geotermalna i sunčeva energija, talasi, plima i oseka.

Nadležni u Ministarstvu energetike kao glavni razlog navode nepostojanje podzakonskih propisa, koji bi regulisali, pre svega, davanje subvencija i dodaju da je za njihovo donošenje potrebno promeniti zakon, ali ne objašnjavaju zašto pripremljene izmene čekaju na usvajanje skoro pola godine.

Uz sve to, jedna od izmena predviđa da se struja iz obnovljivih izvora energije (OIE) može prodavati samo uz saglasnost Vlade Srbije, što uz trenutno netržišne cene na domaćem tržištu investiranje u ovu oblast čini malo privlačnim. Srbija ima šansu da polovinu sadašnje proizvodnje energije dobije iz OIE, a od ukupnog potencijala od 4,89 miliona tona ekvivalentne nafte najviše mogućnosti ima u korišćenju biomase (49%), velikih hidroelektrana (27%), solarne energije (13%), geotermalne energije (4%), malih hidroelektrana (HE) (3%) i vetra (4%).

Od toga je dosad iskorišćeno oko 18% u oblasti velikih HE i nešto malo kod malih hidroelektrana (MHE) i biomase. U prošloj godini učešće OIE u ukupnoj potrošnji struje bilo je 25%, što u poređenju sa drugim državama i nije malo.

Iako postoji interesovanje domaćih i stranih investitora za ulaganje u OIE zbog netržišne cene struje ulaganje se ne isplati, osim u oblasti MHE gde neka računica postoji. Od 60 MHE polovina ne radi, a za gradnju novih ima 900 lokacija, snage do 10 megavata ili ukupno 500 megavata, što je kao pola hidroelektrane "Đerdap 1".

Trenutno je izdato devet dozvola za MHE i to jedna firmi "Logfor" za "Ćelije", a ostale kompaniji "MBS Energy". Gradnja "Ćelija" na reci Rasini, nizvodno od Brusa, instalisane snage 4,9 megavata, s godišnjom proizvodnjom od 12,9 miliona kilovat-sati, mora da počne najkasnije sredinom sledeće godine, jer tada ističe dozvola, koja važi dve godine.

Uz cenu struje od šest evrocenti, prema analizi urađenoj za "Ćelije", što znači povećanje sadašnje cene za jedan evrocent ili obezbeđivanje subvencija, ukupna investicija od 3,2 mil EUR biće isplaćena za šest godina, a zarada za 30 godina je 11,7 mil EUR. Gradnja ove elektrane je, istina nešto jeftinija nego uobičajeno, jer već postoji izgrađena brana i akumulacija, a nema ni izdataka za plaćanje koncesije državi. Dozvola za devet MHE data je pre avgusta prošle godine, od kada je za svaku elektranu snage više od 1 megavata potrebno raspisivanje tendera radi dodeljivanja koncesije.

Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra energetike za OIE, kaže da je u toku izrada studija za 20 lokacija za MHE, a početkom sledeće godine se očekuje raspisivanje tendera. On najavljuje da bi narednih nedelja trebalo da uslede izmene i dopune Zakona o energetici, a do 1. jula planirano je donošenje Uredbe o minimalnom udelu struje proizvedene iz OIE i kogeneracije - zajedničke proizvodnje električne i toplotne energije.

A do istog datuma sledeće godine određivaće se i subvencije koje će se dodeljivati povlašćenim proizvođačima struje u koje spadaju oni koji proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora, osim HE i postrojenja na biomasu snage više od 10 megavata.