Sudbinu preduzeća Branko Gleđa odrediće vrhovni apelacioni sud - Država i dalje traži stečaj i bankrot

Već 12 godina preduzeće Branko Gleđa iz Banatskog Višnjićeva pokušava da promeni pravnu formu – da se iz društvenog preduzeća vrati u status zadruge koju je imalo od osnivanja do ulaska u sastav kombinata Servo Mihalj. Kako po sada važećem zakonu društvena preduzeća više ne postoje, a Branko Gleđa nije privatizovan, resorno ministarstvo je predložilo stečaj i bankrot.

Pošto firma nema ni dinara duga, i Privredni sud u Zrenjaninu i Privredni apelacioni sud u Beogradu su odbili ovaj predlog. Država je, međutim, uložila vanredni pravni lek na tu odluku.

Zaposleni u firmi Branko Gleđa iz Banatskog Višnjićeva nadali su se da će neizvesnost o sudbini preduzeća biti rešena odlukom Privrednog apelacionog suda. Međutim, to se nije dogodilo, iako je sud doneo rešenje.

- Početkom decembra prošle godine Privredni apelacioni sud u Beogradu je doneo rešenje kojim se potvrđuje rešenje Privrednog suda u Zrenjaninu da Branko Gleđa ne ispunjava nijedan od uslova za pokretanje stečaja. Samim tim rešenje Privrednog suda iz Zrenjanina je postalo pravosnažno. Međutim, krajem decembra Ministarstvo privrede je preko javnog pravobranioca u Zrenjaninu pokrenulo vanredni pravni lek. Podnelo je zahtev za preispitivanje odluka apelacije i Privrednog suda u Zrenjaninu, jer oni nisu zadovoljni donetim odlukama - kaže Vojin Trkulja, direktor i ovlašćeno lice DPP Branko Gleđa.

Ni 12 godina od kada su ušli u proces rešavanja pravne forme, nije jasno da li će Branko Gleđa opstati.

- Ni sami ne znamo ni gde smo, ni šta smo. Stalno se obraćamo Ministarstvu privrede. Pričamo sa pomoćnicima i savetnicima ministra da iznađemo rešenje za firmu Branko Gleđa. Gledajući na sajtu bivše Agencije za privatizaciju, vidimo da ima više od 300 preduzeća koja su ostala, a nisu privatizovana. U više od 50% slučajeva je pokrenut unapred pripremljeni plan reorganizacije. Kroz taj plan može da se nađe mogućnost da firma nastavi da radi. Mi smo to isto pokušali prošle godine u januaru. Tada nismo dobili saglasnost Agencije za licenciranje stečajnih upravnika uz obrazloženje da je za državu i budžet najbolje rešenje stečaj i bankrot, jer dugova nema, a imovine ima. To znači da bi se napunio budžet, a šta je sa firmom, zaposlenima i selom, to nikoga ne interesuje - objašnjava Trkulja.

Zbog predloženog stečaja, 270 hektara oranica koje su u vlasništvu firme Branko Gleđa, prvi put jesenas nije obrađeno. I pored svega, proizvodnja će na njima biti zasnovana.

DPP Branko Gleđa nema dugove, niti je bilo u blokadi. I pored toga što je reč o "zdravom" preduzeću, nadležni ne rešavaju njihov problem. Od 2005, od kada Branko Gleđa pokušava da se preregistruje u zadrugu, ovaj predmet se konstantno prebacuje s resornog ministarstva na Vladu. I tako već 12 godina nije jasno ko treba da povuče finalni potez.

Ukoliko bi firma Branko Gleđa dobila saglasnost da se preregistruje u zadrugu, to ne bi značilo samo opstanak ovog preduzeća, nego i onako skoro opustelog Banatskog Višnjićeva. Gašenjem firme ne bi se ugasilo samo desetak radnih mesta, već i još nekoliko domova u ovom selu.

Odgovor ministarstva

U Ministarstvu privrede ističu da je Zakonom o privatizaciji jasno definisano da se pokreće postupak stečaja za ona preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom za koja nije sprovedena privatizacija do 31.12.2015. godine. Takođe, kako napominju radi precizne i jasne informisanosti građana, po novom Zakonu o zadrugama (koji je stupio na snagu 7. januara 2016. godine) nije predviđena mogućnost promene oblika društvenih preduzeća u zadruge.