Samolečenje sve rašireniji trend u Srbiji - U porastu i primena i proizvodnja OTC lekova

Lekovi koji ublažavaju kijavicu, kašalj, gorušicu ili poremećaje varenja deo su gotovo svake kućne apoteke, a samolečenje postaje sve rašireniji trend i kod nas, budući da se pomoću lako dostupnih OTC lekova mogu vrlo jeftino i brzo sanirati manje zdravstvene tegobe.

Medikamenti koje možemo nabaviti bez lekarskog recepta (engl. OTC - over the counter) zastupljeni su sa 11,72% u ukupnom prometu lekova u Srbiji, što je prema zvaničnim podacima ALIMS-a u 2015. godini iznosilo više od 12,159 milijardi dinara. Ove brojke kontinuirano rastu poslednjih godina, a OTC lekovi danas u Srbiji predstavljaju desetinu ukupnog broja medikamentata dostupnih tržištu. Istovremeno, sve se više proizvođača okreće jačanju svog OTC portfolia.

- Broj registrovanih lekova na dan 13.2.2017, uključujući sve dozne i farmaceutske oblike je 6.813, od čega je 696 OTC lekova. U ukupnom prometu lekova koji se izdaju bez recepta, domaća proizvodnja učestvuje sa oko 22%, pri čemu prednjače Hemofarm i Galenika – kažu za naš portal u Privrednoj komori Srbije.

Kao jedan od lidera na srpskom farmaceutskom tržištu, Hemofarm u svom OTC&CHC/MS portfoliju ima 57 brendova, odnosno 116 različitih proizvoda, uključujući i 18 brendova (26 proizvoda) koji su integrisani u portfolio akvizicijom kompanije Ivančić i sinovi. Kako su nedavno u vršačkoj kompaniji rekli za naš portal, akvizicije na srpskom tržištu (nakon preuzimanja Ivančić i sinovi palete proizvoda u avgustu 2016, početkom godine izvršeno i preuzimanje veledrogerije Velexfarm), deo su upravo dugoročne strategije fokusirane na preventivu i jačanje OTC portfolija.

- Hemofarmu je imperativ snabdevenost tržišta kvalitetnim, a dostupnim lekovima. Od ukupnog proizvodnog portfolija, segment OTC&CHC/MS učestvuje količinski sa oko 13%, dok vrednosno ovaj segment čini okvirno 16% - kažu u ovoj kompaniji.

Kao razloge rastuće proizvodnje, te upotrebe ove kategorije lekova, u PKS navode da povećanjem dostupnosti informacija stanovništvo postaje sve zahtevnije i aktivnije u pronalaženju najboljih mogućnosti za lečenje, preuzimajući odgovornost za svoje zdravlje.

- Samolečenje je važan deo zdravstvenih sistema u svim zemljama, a to, naravno, podrazumeva i viši nivo znanja o zdravlju i bolesti, pa je edukaciji pacijenata potrebno poklanjati sve više pažnje – ističu u PKS.

Lekovi koji se mogu nabaviti bez recepta uglavnom ublažavaju najčešće tegobe: blaže bolove, kašalj i druge tegobe koje prate prehladu i kijavicu, tu su i lekovi protiv gorušice, poremećaja varenja, muke i povraćanja, dijareje, zatvora i šuljeva, a ovoj kategoriji pripadaju i vitamini i minerali, kao i lekovi protiv promena na koži ili manjih povreda.

Mirjana Vučićević, sekretarka Udruženja za farmaceutsku i medicinsku privredu PKS, inače farmaceut po struci, objašnjava za naš portal da svi oni imaju nizak stepen toksičnosti, veliku terapijsku širinu, znatnu sigurnost kod mogućnosti predoziranja, a moguće interakcije s drugim lekovima svedene su na najmanju meru. Jedna od njihovih najznačajnijih osobina je i da ne utiču na uzroke bolesti, pa zato od njih ne treba očekivati previše.

- Realno je očekivati ublažavanje pojedinih tegoba, što je važno imati u vidu, kako se ne bi uzimale prevelike doze ovih lekova. To ne znači umanjivanje važnosti ublažavanja simtoma bolesti, već je bitno naglasiti značaj poznavanja mogućnosti i dometa ove grupe lekova – ističe naša sagovornica.

Kako dodaje, ne postoji razlika u pogledu kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti leka čiji je režim izdavanja bez recepta i leka koji ima režim izdavanja uz lekarski recept – proizvode se na isti način uz poštovanje "Dobre proizvođačke prakse", a kompletne aktivnosti proizvođača, odnosno nosioca dozvole za puštanje leka u promet, usmerene su na razumljivost i jasnoću za pacijente tj. građane.

Ipak, iako lek koji se izdaje bez recepta sadrži aktivnu supstancu koja je u prometu dugi niz godina, čije je indikacijsko područije usko i pravilno definisano, a neželjena dejstva retka i dobro poznata, neophodno je pre upotrebe konsultovati lekara ili farmaceuta. Posebno, ako je lek namenjen bebi, starijoj osobi, trudnicama ili dojiljama.

- OTC lekovi se mogu sa sigurnošću koristiti, pod uslovom da se strogo pridržavamo propisanih uputstava o indikacijama, dozama i dužini upotrebe, kao i o mogućim neželjenim reakcijama - zaključuje naša sagovornica, ističući da njihova upotreba u svakom slučaju znači veću odgovornost za sopstveno zdravlje.

Prema podacima PKS, u prometu OTC lekova u Srbiji, najviše su zastupljeni konvencionalni lekovi sa 10,38%, biljni i tradicionalni lekovi sa 0,8% i homeopatski lekovi sa 0,06%.

Najčešća upotreba

- kombinacije vitamina i minerala u dozama koje odgovaraju preporučenim dnevnim dozama
- antihistaminici za lokalnu primenu
- nenarkotični analgetici i antipiretici i njihove kombinacije u dozama koje ne izazivaju toksične efekte
- lekovi koji deluju na bolesti oka i uha
- lekovi za lokalnu i oralnu terapiju nosne sluznice
- sekretolitici i mukolitici
- eupeptici i antacidi
- laksativi i karminativi
- antidijaroici
- antimikotici i dermatici za lokalnu primenu
- antireumatici za lokalnu primenu
- herbalni proizvodi blagog dejstva, biljni čajeve kao i mešavine čajeva
- lokalni preparati koji se primenjuju u bolestima vena…

Rastući niz

U 2010. OTC lekovi su bili zastupljeni sa 7,87% u ukupnom prometu ili 5.942.746.258,94 dinara

U 2011. OTC lekovi su bili zastupljeni sa 8,94% u ukupnom prometu ili 6.640.510.512,24 dinara

U 2012. OTC lekovi su bili zastupljeni sa 9,89% u ukupnom prometu ili 8.323.023.203,00 dinara

U 2013. OTC lekovi su bili zastupljeni sa 9,99% u ukupnom prometu ili 9.131.015.272,32 dinara

U 2014. OTC lekovi su bili zastupljeni sa 11,24% u ukupnom prometu ili 10.667.974.990,50 dinara

U 2015. OTC lekovi su bili zastupljeni sa 11,72% u ukupnom prometu ili 12.159.715.524,00 dinara

Ivana Bezarević