Da li je pravi trenutak za refinansiranje stambenih kredita?

Neke banke ponudile su klijentima niže kamatne stope na stambene kredite koji se otplaćuju pod ugovorenom fiksnom kamatnom stopom. To je logično jer već nekoliko godina referentna kamata na evro pada. Međutim, stručnjaci upozoravaju na opreznost, ukoliko se klijenti odluče da refinansiraju stambene kredite i ugovore promenljivu umesto fiksne kamate, jer to donosi nove troškove.

Klijenti koji otplaćuju dugoročne zajmove uz fiksnu kamatu sve više zavide klijentima koji su ugovorili promenljive rate. Razlog je negativna kamatna stopa na evro, koja je doprinela znatnom smanjenju rata za one koji je otplaćuju na taj način.

Na prosečnim dugoročnim pozajmicama na stambene kredite od 30.000 EUR uz učešće od 20%, to izgleda ovako:

- Koristeći trend evribora koji se desio od decembra 2011. do današnjeg dana rata kredita za onog koji se zadužio po fiksnoj je 268 EUR, za razliku od onog sa varijabilnoj, gde je rata 215 EUR - kaže Nebojša Pantelić iz Vojvođanske banke.

Pre deset godina prosečni šestomesečni evribor, koji se menja, bio je 4,7%. Uz fiksnu maržu od oko 1,74%, tadašnja rata za kredit iznosila je 6,4%. U 2016. godini banke naplaćuju šestomesečni evribor 0,25% plus maržu od 1,74%, pa rata iznosi 1,99%.

Ukoliko klijent želi da refinansira takav kredit ili pređe na varijabilnu stopu, bankari savetuju da se to radi u prvoj polovini otplatnog perioda.

- Ukoliko je klijent uzeo kredit na period od 20 godina, u prvih pet, šest, osam godina takva transakcija bi mogla imati smisla. Ukoliko je prošlo 15 od 20 godina, kakva god da je kamatna stopa vama ponuđena, prosto se ne isplati, jer je klijent već otplatio većinu kamate, pa ono što mu je ostalo, velika većina tog dela je glavnica - objasnio je Raško Tomašević iz Credi agricole banke.

Osim isplativosti refinansiranja prilikom uzimanja kredita, trebalo bi voditi računa o dodatnim rizicima poput promene deviznog kursa i kamatne stope.

- Ono što je još važno, a trebalo bi uzeti u obzir i to radi poređenja, jeste dužina vremenskog perioda, ali i visina kreditnog zahteva – to je jednokratna naknada koju svaki klijent prelaskom sa jednog modela na drugi, iz jedne u drugu banku, mora u vidu nadoknade da plati poslovnoj banci - kaže Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije.

Stručnjaci predviđaju da će referentna kamata na evro ove godine biti i dalje niska, a da će već naredne početi da raste. Zato banke sve više nude kombinovane modele otplate, kao što su fiksna kamata u prvih nekoliko godina, uz nastavak otplate po varijabilnoj stopi.