Pokrivenost uvoza izvozom 70% u 2016. godini - BDP porastao na 2,8%

Na konferenciji u Privrednoj komori Srbije (PKS), održanoj 7. februara 2017. godine, predstavljene su makroekonomske analize i kretanja. U toku 2016. godine, zabeležen je značajan rast izvoza, ali i uvoza, zabeležen je rast BDP-a od 2,8%, a nastavljen je blagi realni rast potrošnje i zarada, uz odsustvo inflacije, navedeno je na sajtu PKS-a.

Na konferenciji su govorili autori prezentacije Stojan Stamenković, koordinator istraživačkog programa MAT, Ivan Nikolić, urednik istraživanja, Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku i ekonomista Boško Živković.

U uvodnom delu izlaganja Ivan Nikolić je naglasio da je zabeležen rast BDP-ja koji premašuje 2,7% koliko je zvaničan podatak i da iznosi 2,8%.

- Statistički podaci za decembar 2016. godine pokazuju ubrzanje rasta industrijske proizvodnje, održavanje tendencije izrazito brzog rasta izvoza, ali i ubrzanje rasta uvoza, nastavak blagog realnog rasta potrošnje i zarada, kao i uočljivo odsustvo inflacije - kazao je Nikolić.

- Fizički obim ukupne industrijske proizvodnje je u 2016. bio za 4,7% veći nego u prethodnoj, 2015. godini. U četvrtom tromesečju međugodišnje povećanje je iznelo 3%, u decembru 3,9%. Gledano po nameni, najviše su povećane proizvodnja intermedijarnih proizvoda (9%) i proizvodnja trajnih proizvoda za široku potrošnju (9,5%), odnosno, najveće učešće zabeležile su prehrambena industrija, gde je šećer dominatnan, zatim gumarska industrija koju predvodi Tigar iz Pirota, i industrija metala, a to se odnosi na železaru u Smederevu - izjavio je Stojan Stamenković.

Prema njegovim rečima, ubedljivo na prvom mestu je prehrambena industrija, sa porastima od 1,8% u novembru i 9,1% u decembru 2016, sa zajedničkim doprinosom desezoniranom porastu prerađivačke industrije od više od 2,5 procentnih poena. Slede proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja osnovnih metala sa desezoniranim porastima u novembru i decembru od 3,3% i 3,1%, u slučaju gume, i 8,2% i 1,5%, u slučaju osnovnih metala, te doprinosima tokom ta dva meseca, respektivno, od po 0,4 do 0,5%.

Takođe, pokrivenost uvoza izvozom je do pred kraj 2016. godine iznosila oko 77%, da bi pred kraj godine došla do nešto malo iznad 70%.

Govoreći o aktuelnostima u ekonomskoj politici gde je posebno osvetljena dilema da li Trampova administracija menja osnove ekonomske politike i razvoja u svetu, ekonomista Boško Živković je istakao da se za ekonomsku politiku i razvojne perspektive Srbije kao nova pitanja i mogući predstojeći izazovi javljaju promene povezane sa promenom administracije u SAD, koje ukazuju na tendenciju da se neoliberalna koncepija svetske ekonomije zameni protekcionizmom sa njegovim posledicama na tokove i strukturu međunarodne razmene, te na dinamiku investicija i razvoja u svetu i u pojedinim regionima.

Kako je kazao Živković, proces preusmeravanja tokova kapitala će pogoditi mnoge zemlje u razvoju koje nemaju značajan izvoz energenata i drugih berzanskih proizvoda čije cene rastu. Prema njegovim rečima, jačanje američkog dolara uticaće na javni dug pojedinih zemalja, među kojima je i Srbija, jer ona ima visok nivo tog duga u dolarima, a nije se zaštitila od valutnog rizika.

Takođe, pojasnio je Živković, apresijacija, odnosno jačanje vrednosti dolara, pored povećanja troškova servisiranja javnog duga, dovešće i do poskupljenja uvoza roba i usluga koje su izražene u dolarima, a najveća stavka u tome u Srbiji su energenti, što će se posebno odraziti na cene.