Privrednici nedospela potraživanja sve češće pretvaraju u novac - Prednost faktoringa što se ne računa u kredite

Domaći privrednici - i mali i veliki, stalno su u potrazi za svežim novcem, ali kada im bankarski krediti nisu dostupni novac traže i iz drugih izvora. Jedan od načina koji je kod nas sve popularniji je faktoring koji funkcioniše tako što privrednik kome je potreban novac može potraživanje koje ima da proda uz odgovarajući diskont organizaciji koja se bavi tim poslovima. Faktoring odeljenja kod nas imaju neke banke, a posluje i desetak agencija i preduzeća specijalizovanih za ovu vrstu prometa.

O tome kako to funkcioniše, govori šefica Odeljenja za faktoring u Societe Generale banci Ljiljana Jović. Ona objašnjava da predmet faktoringa mogu biti sva postojeća nedospela i buduća potraživanja, a koja su nastala preko ugovora o prodaji roba ili pružanju usluga kod nas ili u inostranstvu.

Najviše se rade nedospela i kratkoročna potraživanja, a kao obezbeđenje zahtevaju se dodatne mere poput menice, jemstva i drugih instrumenata obezbeđenja. Iako novijeg datuma, ovakav način dolaženja do obrtnog novca sve češće se koristi kod naših privrednika.

- U poslednje dve godine najviše su nam se za za ove usluge obraćali vlasnici malih i srednjih preduzeća. To nije slučajno, jer baš taj segment privrede ima potrebu za ubrzanom naplatom potraživanja. Tako obezbeđuju rast tekuće likvidnosti i brže dolaze do obrtnih sredstava i ubrzavaju naplatu potraživanja - pojašnjava Ljiljana Jović.

Privrednici koji se odluče za faktoring ne ulaze u neuređen teren, jer je Zakon koji reguliše ovakvo poslovanje kod nas usvojen 2013. godine. On celovito reguliše ovu oblast, a sve je više zemalja posebno u Evropskoj uniji koje takođe za faktoring donose poseban zakon.

- Pored matičnog zakona na poslove faktoringa znatno utiču i zakoni o rokovima plaćanja te o obligacionim odnosima. Oni su doneti pre Zakona o faktoringu i trebali bi, popularno rečeno, da se dorade kako bi ova oblast bila usklađena sa evropskim regulativama. To bi omogućilo i brži rast tih poslova - kaže Jović.

Sem bankarskih odeljenja u Srbiji radi i desetak organizacija koje su se specijalizovale za faktoring. Većina ih je sa sedištem u Beogradu, a u Novom Sadu deluje jedna - Agro faktor, a Rastislav Radojičić kaže da je u ovaj posao ušao kada je pre nešto više od tri godine donet zakon o faktoringu.

- Radimo samo nedospela potraživanja. Ako klijent ima pripremljenu svu potrebnu dokumentaciju dobiće novac već za tri dana. Tražimo da dužnik dostavi profakturu, menicu, a u nekim slučajevima i hipoteku ili zalogu - dodaje.

- Privrednici se najčešće odlučuju za faktoring jer im je potreban novac za obrtna sredstva. Na isplaćena sredstva imaju kamatni trošak od 0,5-2,5% mesečno. To plaćaju dok mi ne naplatimo potraživanje od dužnika. U slučaju da naplata nije moguća dokumenta se vraćaju, a klijent je dužan da vrati novac i to sa kamatom - objašnjava funkcionisanje faktoringa Radojčić.

Prema njegovim rečima, svi koji se bave ovim poslom izbegavaju rizične klijente koji duguju veće sume bankama, nemaju redovan obrt ili su im računi često u blokadi odnosno koji generalno nemaju sređeno poslovanje.

- S obzirom na to koliko se razvilo od donošenja zakona, realno je očekivati da će se ovi poslovi dalje razvijati u narednom periodu - kaže on.

Faktoring poslovi se ne evidentiraju kod Kreditnog biroa, odnosno klijent koji uđe u ovakav aranžman sa bankom ili agencijom je za sve banke klijent bez kreditnih obaveza.

- Izuzetno je značajno da faktoring plasmani ne utiču na povećanu zaduženost. Tu mi ulazimo u komercijalnu transakciju između dva privredna subjekta i obezbeđujemo likvidnost i brži obrt - kaže Jović.