Niški aerodrom Konstantin Veliki još čeka savremenu opremu i investicije - Po snegu mogu da sleću samo stariji avioni

Iako je Aerodrom Konstantin Veliki u Nišu zbog odličnog geografskog položaja i dobre vidljivosti nazivan alternativom beogradskom Nikoli Tesli u slučaju nevremena, činjenica je da u vreme aktuelnog ledenog talasa nije opravdao takav epitet.

Sofisticirana oprema na beogradskom aerodromu je, očigledno, omogućila redovan režim letenja, dok je nasuprot tome, veliko nevreme praćeno jakim vetrom bilo razlog za otkazivanje nekoliko letova iz ili ka niškoj vazdušnoj luci koja nema takvu opremu.

- Tačno je da niški aerodrom ima odličan geografski položaj, za koji je ambasador Turske nedavno rekao da predstavlja centar Balkana, kao i izuzetnu vidljivost, što jasno pokazuju naši meteo podaci za prethodnih 15 godina. Ali, osim tih prednosti, koje nam je Bog dao, naš aerodrom još uvek nema Kategoriju 1, odnosno erles opremu i prilazna svetla, što omogućava lakši prilaz aviona u svako doba dana i po različitim vremenskim uslovima. Za razliku od nas aerodromi u Beogradu i Sofiji imaju takvu opremu. To praktično znači da niški aerodrom može da bude alternativa samo za sletanje aviona starijeg tipa, koji nemaju moderniju opremu koja korespondira onoj na tim aerodromima, već im je važna vidljivost, što mi možemo da "ponudimo". Takvih aviona itekako ima, pa i u floti Air Serbia - komentariše direktor niškog aerodroma Vladica Đurđanović.

U vreme višednevnog ledenog talasa bilo je otkazano pet letova. Na Badnji dan, 6. januara, u Niš nisu sleteli avioni koji je trebalo da prevezu putnike do Memingena, Ajndhovena i Bratislave, već su prva dva preusmerena na beogradski, a treći na aerodrom u Bratislavi. Nešto kasnije, 15. januara, u Niš nije sleteo, a ni poleteo, avion iz, odnosno ka Dizeldorfu, već je u oba slučaja preusmeren na aerodrom u Sofiji. Krajem decembra 2016. godine takođe je otkazan jedan let iz Dizeldorfa i dva iz Milana, a avioni su preusmereni na aerodrom u Sofiji.

Kao razlog za otkazivanje letova iz niškog aerodroma su naveli "složene meteorološke uslove". Sagovornici Danasa preciziraju da je najveći problem bio jak vetar "zbog kojeg sneg nije samo padao, već je vejao i horizontalno", tako da je došlo do takozvane niske oblačnosti koja, zbog neadekvatne opreme na aerodromu, predstavlja problem za poletanje i sletanje aviona. Uz opasku da se ulaganja u aerodrome višestruko isplate Đurđanović, kao nesporan argument, navodi da je Konstantin Veliki prošle godine obezbedio Nišu i državi najmanje 2,4 mil EUR.

- Kroz niški aerodrom je prošle godine prošlo 124.917 putnika, odnosno oko 300% više nego 2015. Dobar rezultat beleži i kargo saobraćaj. Prevezeno je oko 1.970 tona robe. Ove godine očekujemo oko 300.000 putnika, kao i više transporta robe nego ranije - ističe Đurđanović.

Činjenica je, takođe, da je samo od turista koji su sleteli na aerodrom grad Niš inkasirao oko 500.000 EUR. Ako pođemo od ekonomske pretpostavke da se na svakih hiljadu putnika otvara jedno novo radno mesto, onda to znači da je država "zaradila" još 1,7 mil EUR po osnovu poreza i doprinosa na novozaposlene.

Niški aerodrom je, inače, nakon višegodišnjeg tavorenja od prošle godine postao vazdušna luka poznatih niskobudžetnih kompanija Ryanair i Wizz Air, a sudeći prema najavama iz vrha vlasti ima sve predispozicije da postane "stecište low cost saobraćaja u Srbiji". Iz Niša se avionima tih kompanija sada može stići do devet evropskih destinacija, a do 22. juna leteće se i ka desetoj - Cirihu.

- Kontrola leta Srbije i Crne Gore radi na nabavci erles opreme. Tender je već završen i očekujemo da oprema do kraja godine bude instalirana i puštena u probni rad. Prilazna svetla bi, pak, trebalo sami da obezbedimo. Ne znamo kada će se to dogoditi, odnosno kako ćemo obezbediti neophodna sredstva, ali je u ovom trenutku izvesno da te stavke nema u ovogodišnjem niškom budžetu. Takođe je neophodno da proširimo pistu i aerodromsku zgradu, a samo za zgradu je potrebno 2,5 mil EUR. Nadamo se da država i grad shvataju važnost ovakve investicije, koja se u slučaju aerodroma, koji je uvek motor razvoja, višestruko isplati - kaže Vladica Đurđanović, direktor Aerodroma Konstantin Veliki u Nišu.