Voćari iz Tavankuta šire poslovanje - Uz prvoklasnu jabuku i sok od čistog voća

Iz hladnjače Zemljoradničke zadruge Voćko u Tavankutu više od decenije šleperi jabuka odlaze za Rusiju. Naselje Tavankut poznato je po izuzetnim ratarima i voćarima koji su se među prvima udružili i izgradili hladnjaču za skladištenje jabuka, a sada su pred novim poslovnim poduhvatom.

U prostorije Voćka upravo je stigla linija za proizvodnju sokova, i to bi mogla da bude prekretnica u poslovnim planovima ovdašnjih odgajivača jabuka.

- Nabavili smo liniju za probnu proizvodnju sokova od jabuke, reč je o maloj proizvodnji od 40 litara na čas, ali od toga kako uspemo da plasiramo sokove na tržište, kakva bude reakcija i potražnja kupaca, zavisiće i naši dalji planovi – kaže za Politiku Marijan Davčik, direktor Voćka.

Zadrugari su u novu proizvodnu liniju investirali oko 8.000 EUR posredstvom Agroklaster konkursa.

U Voćku je okupljeno oko 20 zadrugara čiji voćnjaci se prostiru na više od 300 hektata površine, a osnovan je 2002. godine. Hladnjaču su podigli 2005, a deceniju kasnije udvostručili njene kapacitete i sada tu može da se smesti 2.000 tona jabuka, oko 300 tona u protočnim komorama, a udvostručen je i manipulativni prostor potreban za utovar i rukovanje šleperima. Osim toga, veći odgajivači na svojim imanjima imaju kućne hladnjače, pa se u "frižider" Voćka smeštaju samo jabuke koje će se tek na proleće prodavati.

Svim ovim jabukama krajnja adresa je na ruskoj trpezi. Sankcije EU uvedene Rusiji u određenoj meri su pogodovale jabuci iz Srbije, koja je i do sada bila izuzetno cenjena, jer je ukusnija od konkurentskih iz Poljske. Trenutno se kilogram jabuke prodaje za 50-60 evrocenti što je, kaže Davčik, dobra cena. Ipak, i ova dobra cena je oko 10% niža nego prošle godine jer je kroz reeksport "probijen" zid sankcija. Osim toga, voćari iz Srbije ipak moraju da se pripreme da na tržište mogu da plasiraju i druge prerađevine, iako do sada velika potražnja i odgovarajuća cena nisu stimulisali ovdašnje proizvođače da ruskom kupcu upućuju bilo šta osim sirovog voća.

- U voćarstvu je drugačija situacija nego u ratarstvu, tu je konzumno voće prve klase najbolji proizvod. Zbog toga je sirova jabuka naš najvredniji rezultat. Međutim, rusko tržište je veoma zahtevno i tamo je moguće prodati samo prvoklasnu jabuku, a kod malih proizvođača, kakvi su članovi Voćka, između 20 i 30% čini jabuka koja ne zadovoljava taj kriterijum. Ona je još uvek bolja od industrijske jabuke i zbog toga je trebalo pronaći ekonomično rešenje za ukupno 1.000 tona jabuke po sezoni koje ne uspevamo da plasiramo u Rusiju – objašnjava Davčik.

Kao mogućnost koja bi mogla da donese novi prihod nametnula se proizvodnja sokova, ali, kažu, ne poput onih koje pravi domaća industrija napitaka, već pre svega kao 100% ceđena jabuka bez aditiva i dodatih šećera. Deo voćara već uslužno radi ceđenje jabuke i razvio je i krug kupaca spremnih da izdvoje i više novca za pravi sok od voća.

- Nameravamo prvo da pokušamo plasman tog soka na domaćem tržištu. Verujemo da imamo jedan broj kupaca, ali je moguće pronaći i klijentelu, naročito među ekskluzivnim hotelima i restoranima, koji su spremni da plate za čašu čistog ceđenog voća. Kvalitetna jabuka isplativa je i u soku, od kilograma se dobija 0,6 do 0,8 litara soka, što je dobar odnos. Za prodavca litar soka trebalo bi da košta najmanje 100 dinara, kako bi prerada bila isplativa – kaže sagovornik Politike i najavljuje da bi ova proizvodna linija trebalo da bude pokrenuta na proleće.

Ukoliko se pokaže uspešnom, plan je širenje proizvodnje i orijentisanje na strana tržišta. Zbog toga traže partnere jer bi tada ulaganja išla i do 100.000 EUR. Paralelno, razmišljaju i o sušenju jabuke kao još jednom isplativom projektu.