Paraskevidekatriafobija: Zašto se plašimo petka 13?

U 2017. godini imaćemo dva petka 13 - jedan u januaru (danas) i ponovo u oktobru. Verovanja da je petak 13. baksuzan dan dosežu do Srednjeg veka, pa čak imaju i biblijske korene.

Zašto je u pitanju baš petak i zašto broj 13?

Ne postoje nikakvi pisani dokazi o sujeverju vezanom za petak 13. pre XIX veka, a verovanje u to da 13. dan u mesecu, koji pada u petak, donosi nesreću postalo je popularno u XX veku. Zašto?

Strah od broja 13 se naučno naziva - triskadekafobija; strah od petka 13. se naziva - paraskevidekatriafobija, budući da grčka reč "paraskevi" znači petak, a "dekatreis" trinaesti. Nije tačno poznato kako se razvilo sujeverje oko ovog dana, ali su i petak i broj 13 vezani za raspeće Isusa Hrista na krst. Raspeće se dogodilo u petak, a 13 je broj ljudi koji su prisustvovali tajnoj ili poslednjoj večeri.

Prema rečima Filipsa Stivensa, profesora antropologije na Univerzitetu u Bafalu, "bilo je 13 ljudi za stolom na tajnoj večeri, a 13. je bio Juda. Tajna večera se desila u četvrtak, a narednog dana se desilo raspeće. Kada se 13 i petak spoje, to je dupla nesreća".

Petak je smatran za baksuzan dan, kada ne treba polaziti na put ili počinjati nove projekte, barem od XIV veka, što se navodi u "Kenterberijskim pričama" Džefrija Čosera. Međutim, etnolozi smatraju da nema pisanih dokaza da je sujeverje vezano za petak 13. postojalo pre XIX veka. Najraniji dokumentovani pomen sujeverja nalazi se u biografiji Đoakina Rosinija koju je 1869. godine napisao engleski pisac Henri Saderlend Edvards.

- Rosini je do kraja bio okružen prijateljima i, kao mnogi Italijani, smatrao je petak nesrećnim danom, a 13 nesrećnim brojem, zbog čega je zaista neverovatno da je preminuo u petak 13. novembra - navodi se u biografiji.

Moguće je da je izdanje popularnog romana Tomasa V. Losona iz 1907. godine Petak 13. doprinelo širenju sujeverja. U romanu, beskrupulozni broker koristi sujeverje kako bi stvorio paniku na Vol Stritu na petak 13. Pored toga postoje drugi faktori koji su možda doprineli širenju sujeverja, a među kojima su numerologija ili hapšenje Templara.

U numerologiji, broj 12 se smatra kompletnim, što se ogleda u 12 meseci u godini, 12+12 sati u jednom danu, 12 božanstava Olimpa, 12 plemena izraelskih, 12 Isusovih apostola, 12 naslednika Muhameda u šiitskom islamu, 12 znakova zodijaka, 12 godina u kineskom budističkom krugu i slično. Za razliku od toga, broj 13 se smatra nepravilnim, što narušava kompletnost.

U petak, 13. oktobra 1307. godine, na stotine vitezova Templara je uhapšeno u Francuskoj, što je navodno dovelo do raširenog straha od prokletstva ovog dana. Ta veza između sujeverja petka 13. i vitezova Templara popularisao je Den Braun u svom romanu iz 2003. godine "Da Vinčijev kod", kao i Džon Robinson u svom radu iz 1989. godine "Rođen u krvi: Izgubljene tajne slobodnih zidara".