I luka Drač ima potencijal za transport srpske robe u svet - Izvoz decenijama ide preko Kopra, Konstance, Bara, Soluna...

Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, nedavno je obelodanila da po svim procenama albanska luka Drač ima veliki potencijal, čak veći od luke Bar. Uvođenje ove albanske luke na spisak stranih pristaništa preko kojih bismo mogli da uvozimo i izvozimo robu nametnulo je pitanje zašto nam je odjednom Drač značajniji od Bara, Kopra, Konstance ili Soluna, preko kojih decenijama poslujemo. Sa svim ovim lukama povezani smo putevima i prugama, dok do Konstance stižemo rečnim putem.

Sagovornici Politike upozoravaju da luka Drač nije razvijena, ali se slažu da ima potencijal. Da bismo robu plasirali preko Albanije nije dovoljno da postoji auto-put, već je neophodna i železnica, kojom je transport robe čak osam puta jeftiniji.

Ne postoje zvanični podaci o tome preko koje luke Srbija izvozi ili uvozi najviše robe, ukazuje dr Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, ali čak i najmlađi studenti znaju da je transport robe vodenim putem višestruko jeftiniji nego prevoz šleperima.

Prema nezvaničnim procenama najveći deo robe izvozimo i uvozimo preko luke Kopar u Sloveniji, ali i preko Konstance, Bara, Rijeke i Soluna. Vodenim putem transportuje se najveći deo nafte koja stiže iz Rusije. Dunavom izvozimo poljoprivredne proizvode, pre svega pšenicu i kukuruz, uvozimo rudu i koks za Železaru Smederevo, dok preko Bara isporučujemo Fiatove automobile.

Koliko je uvoz i izvoz preko Grčke i njenih luka isplativ pokazuje to što su Kinezi "ušli" u Pirej kroz 35-godišnju koncesiju. Poznat je njihov plan da trasom od Egejskog mora, preko Makedonije, Srbije i dalje kroz Mađarsku, njihova roba stigne u centralnu i severnu Evropu. Upravo to im je motiv da nam pomognu u obnovi železničkog Koridora 10.

Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, kaže da bi Drač ubuduće mogao postati značajna luka, ali da tek mora da se razvija. Nasuprot tome, profesor Ljubodrag Savić naglašava da ne vidi ekonomski značaj u povezivanju Srbije sa albanskom lukom, budući da već imamo drumsku i železničku vezu sa Solunom koji ima ogroman promet. Naša zemlja bi trebalo, prema njegovom mišljenju, prvenstveno da iskoristi potencijal Dunava.

– Transport robe kontejnerima je najjeftiniji. To je toliko unapređeno da kontejnere može podići bilo koja dizalica i potom on može vozom stići do krajnjeg korisnika. Ipak, zbog zapuštenih pruga i nerazvijenog rečnog saobraćaja naši privrednici su prinuđeni da proizvode izvoze šleperima, što je ubedljivo najskuplje – objašnjava profesor Savić.

Ipak, promet u Luci Beograd nakon privatizacije drastično je opao. Pre nego što su Srbiji uvedene sankcije, devedesetih godina prošlog veka, godišnje se preko ove luke slalo oko 30.000 kontejnera sa robom, a sada taj broj iznosi između 10.000 i 12.000.

Koliki je značaj rečnog transporta ukazuje činjenica da je Luka Novi Sad krajem prošle godine objavila da su oborili godišnji rekord pretovarene količine robe. Rukovodstvo kompanije je objavilo da je 2016. godine pretovareno više od milion i 170.000 tona robe, što je za oko 180.000 tona veći pretovar od crnogorske Luke Bar.

Sagovornici složno tvrde da najveći problemi u pogledu infrastrukturnih investicija i privrednog razvoja nastaju zbog nedostatka državne strategije i planiranja.

– Sve se vrti oko dnevno-političkih dešavanja. Danas nam je prioritet Drač, juče je bio Bar, sutra će biti nešto treće. Nemam ništa protiv gradnje auto-puta do albanske luke. Uostalom, Albanija ima oko 2,8 miliona stanovnika, a na Kosovu i Metohiji živi između 1,5 i dva miliona. Nasuprot tome, Crna Gora ima oko 600.000 ljudi – naglašava Bušatlija.

Država bi svakako trebalo da obnovi prugu Beograd–Bar, jer se njome trenutno transportuje oko dva miliona tona robe godišnje, a kapacitet joj iznosi pet miliona tona. Ovaj posao trebalo bi dogovoriti i sa Crnom Gorom budući da je ovaj deo pruge znatno teži, tako da je obnova skuplja i komplikovanija.

– Onda bi nam mnogo više značila i brza pruga ka Mađarskoj koju smo počeli da obnavljamo, ali trebalo bi i da razmišljamo o železničkom saobraćaju ka Rumuniji i Bugarskoj. Iako nam najviše robe stiže preko luke Kopar niko ne pominje obnovu pruge od Beograda do granice sa Hrvatskom – napominje on.

Poređenja radi, luka Kopar koja je izgrađena kad i luka Bar, sa sličnom infrastrukturom i projektovanim kapacitetima, u 2015. je imala promet od 20,7 miliona tona, dok su ukupni prihodi barske luke bili 8,5 mil EUR. Profit Luke Bar je bio 213.000 EUR, 99% manji nego koparske luke, čiji je profit bio 32,4 mil EUR. U poređenju sa lukom Solun koja zapošljava skoro identičan broj radnika (420 radnika u odnosu na 412 u luci Bar), profit barske luke bio je 84% niži.

Ipak, premijer Aleksandar Vučić, kao i nekada Mirko Cvetković, nekoliko puta je naglašavao da je Srbija zainteresovana za kupovinu crnogorske luke. Pre skoro sedam godina konzorcijum domaćih privrednika (MK grupa, Victoria grupa i US Steel) odustao je od kupovine crnogorske luke.