Beogradska berza u 2016. zabeležila rast prometa od 75% - Najviše trgovano državnim hartijama od vrednosti

Nakon prethodnog višegodišnjeg negativnog trenda, ukupan promet na Beogradskoj berzi je tokom 2016. godine drugu godinu zaredom zabeležio rast. Za razliku od 2015, kada je godišnji rast prometa na Berzi iznosio nešto više od 10%, ovogodišnji promet je za više od 75% iznad prethodne godine, i istovremeno je najveći godišnji promet zabeležen na domaćem tržištu u poslednjih sedam godina, dok su vrednosti indeksnih pokazatelja Berze takođe zabeležile značajan rast u posmatranom periodu.

Kako navode iz Beogradske berze, u situaciji kada se osnovni mehanizmi tržišta kapitala, koji bi trebalo da doprinesu kvalitetnijoj alokaciji kapitala u privredi i ukupnom poboljšanju privrednog ambijenta, ne koriste dovoljno, rezultati postignuti na Beogradskoj berzi često ostaju nedovoljno prepoznati od strane ključnih privrednih i društvenih aktera u zemlji, kao i najšire javnosti.

Iako je veći deo godišnjeg prometa zabeležen u trgovanju dužničkim hartijama od vrednosti države, i rezultati zabeleženi u trgovanju akcijama, posebno kada je u pitanju kretanje cena pojedinačnih hartija na domaćem tržištu, govore o tome da domaći i strani investitori prepoznaju pojedine kompanije koje na osnovu svojih poslovnih rezultata predstavljaju dobru investicionu alternativu, na duži ili kraći rok.

Iako je domaće tržište još uvek preopterećeno nasleđem iz vremena privatizacionih i postprivatizacionih procesa, a novi i poželjni tržišni materijali još uvek izostaju, činjenica je da je trend kretanja cena na domaćoj Berzi već nekoliko godina u uzlaznom toku, kao i da postoji deo akcija koje se nalaze u centru pažnje ne samo domaćih, već i velikih stranih portfolio investitora.

Regionalna pozicija Beogradske berze takođe potvrđuje potencijal koji ima srpsko tržište kapitala. Samo nekoliko meseci nakon pokretanja projekta, Beogradska berza se tokom 2016. godine priključila SEE Link platformi, namenjenoj za trgovanje hartijama od vrednosti na regionalnom nivou, čime je pristup hartijama kojima se trguje na Beogradskoj berzi značajno olakšan za investitore i klijente investicionih kompanija iz drugih zemalja regiona.

Takođe, početkom novembra, u okviru 15. Međunarodne konferencije Beogradske berze, i, u sklopu iste, 6. Regionalne investitorske konferencije koja je takođe održana, regionalno liderstvo Beogradske berze dodatno je potvrđeno brojem i strukturom učesnika i govornika.

Kvalitativna unapređenja trgovačkog sistema BELEX FIX u toku prethodne godine, namenjena pre svega unapređenju efikasnosti i atraktivnosti srpskog tržišta kapitala, kao i harmonizaciji srpskog tržišta kapitala sa svetskim standardima, kulminirala su krajem godine, uvođenjem naloga sa posebnim uslovima izvršenja, kao i konceptom statičke zone fluktuacije.

Iz Beogradske berze navode da se uvođenjem u upotrebu naloga sa posebnim uslovima izvršenja, "iceberg", "fill or kill" i "immediate or cancel", investitorima omogućava da imaju veću slobodu prilikom formulisanja svoje strategije i nastupa na tržištu, kao i da sam proces trgovanja više usklade sa sopstvenim preferencijama i aktivnostima.

S druge strane, koncept statičke zone fluktuacije efikasnije reguliše značajne unutar-dnevne cenovne oscilacije u trgovanju akcijama, kojim se omogućava aktiviranje vanrednih procedura u toku trajanja trgovačkog dana, kako bi se, u slučaju većih pomeranja cena za pojedinačnu hartiju, omogućilo efikasnije prilagođavanje tržišta novonastalim okolnostima.

Očekivanja za narednu godinu na srpskom tržištu u značajnoj meri zavise od eksternih faktora. Napori Beogradske berze nastaviće se u pravcu motivisanja neke od domaćih privatnih kompanija da dodatna sredstva za poslovanje prikupi putem mehanizma tržišta – inicijalne javne ponude, kao i apela da se proces privatizacije i korporativizacije velikih javnih preduzeća obavi upravo putem tržišta kapitala.

S druge strane, da bi se bilo koji od ovih procesa i praktično realizovao, u ovom trenutku je neophodna podrška prevashodno državnih institucija, kao i unapređenje celokupnog procesa izveštavanja i transparentnosti poslovanja domaćih privrednih subjekata.

Sigurno je da će i u narednom periodu neka od trenutno kotiranih društava na Berzi predstavljati dobru investicionu alternativu, ali za strukturne reforme i postizanje punih efekata tržišta kapitala na makroekonomske pokazatelje, pre svega društveni proizvod i stopu zaposlenosti, kao i uspešnost individualnih kompanija na tržištu, neophodni su dobra volja i suštinska preorijentacija aktera na kreiranje i održavanje efikasnog tržišta kapitala, na lokalnom i regionalnom nivou. U Beogradskoj berzi se nadaju da će ovi procesi biti barem započeti u predstojećoj, 2017. godini.