Od veštačke inteligencije do genetike - Koja se naučna i tehnološka dostignuća očekuju u 2017. godini

Urednici i novinari britanskog Telegrafa izneli su predviđanja za razvoj nauke i tehnologije u 2017. godini koja se kreću od uspona veštačke inteligencije preko novog napretka u istraživanju raka do prvog presađivanja ljudske glave.

Urednik tehnološke rubrike Džejms Titkomb očekuje uspon tehnologije biometrijske identifikacije od otisaka prstiju do strukture vena. On smatra da tehnologija koja može da identifikuje ljude skeniranjem jezika ili preko irisa, odnosno dužice oka nije više stvar naučne fantastike.

Biometrijska tehnologija nije novost, ali sve više postaje sastavni deo naših života. Već postoje primeri mobilnih telefona koje korisnici otključavaju otiscima prstiju, banke koriste tehnologiju prepoznavanja glasa, a pasoši sadrže identifikacione čipove.

Kolumnista tehnološke rubrike Kara Mekgugen kaže da će veštačka inteligencija još više napredovati 2017. godine uz pomoć asistenata veštačke inteligencije i robota za konverzaciju, takozvanih "četbotova". Očekuje se da će u 2017. godini biti veća konkurencija asistenata veštačke inteligencije imajući u vidu da će kompanije Amazon, Google, Microsoft, Apple i Facebook razviti svoje verzije.

Industrija veštačke inteligencije će u 2017. godini zabeležiti rast od 300%. Ako će 2016. godina biti upamćena kao godina prodora, kakva će biti tek 2017 – pita se Mekgugen.

Kada se veštačka inteligencija potpuno razvije mogli bi da postoje recimo, inteligentni tosteri koji znaju kad želimo doručak ili mašine koje mogu da dijagnostikuju bolest pouzdanije od doktora, dodaje ona.

Kada je reč o razvoju nauke u 2017. godini, tu bismo mogli da budemo svedoci prve transplantacije ljudske glave ili novog napretka u lečenju kancera, smatra Sara Knepton, urednik u naučnoj rubrici Telegrafa.

Prema njenim rečima, ima nagoveštaja da bi 2017. godine mogle da se dogode izuzetne inovacije i otkrića. Bebe sa DNK tri roditelja mogle bi prvi put da se rode u Britaniji pošto Agencija za ljudsku oplodnju i embriologiju počinje da izdaje dozvole klinikama. Ta tehnika, koju je otkrio univerzitet u Njukaslu, koristi DNK donora druge majke za lečenje beba od bolesti kao što su mišićna distrofija.

Italijanski neurolog Serđo Kanavero priprema se da sledeće godine izvede prvo presađivanje glave, a prvi pacijent će biti Valerij Spiridonov (31) koji pati od Verdning-Hofmanove bolesti. Ispitivanje novih lekova protiv Alchajmerove bolesti ulazi u finalnu fazu, što znači da bi demencija mogla da se leči.

Microsoft je 2015. godine otvorio prvu laboratoriju za pronalaženje leka za kancer tako što bi se dešifrovao kod obolelih ćelija kako bi one mogle da budu reprogramirane. Prvi rezultati mogli bi da budu objavljeni 2017, piše Telegraf.

Kada je reč o zika virusu, milioni komaraca u južnoj Americi biće inficirani bakterijom i pušteni u Brazil i Kolumbiju u cilju suzbijanja virusa. Naučnici se nadaju da će se insekti mešati sa lokalnim komarcima i doprineti smanjuju njihove sposobnosti prenošenja bolesti.