Slobodan Mihajlović, izvršni direktor preduzeća "Blok 67 Associates" – koliko se duboko može roniti u svetu nekretnina ?

- Nikad se u životu ne bih odrekao slobodnog vremena, jer smatram da ljudi, koji ne umeju kvalitetno da „napune baterije“, ne mogu dugo ni da traju. Obožavam svoj posao, ali sebi nikad nisam dozvolio da mi postane opsesija. Uvek mi je bilo važno da dobro organizujem život, kako mi profesija ne bi ugrožavala privatnost i tih, nazovi, „pet minuta“ koje poklanjam porodici, prijateljima i svojim hobijima. Smatram da samo čovek koji je privatno zadovoljan može da daje i adekvatne poslovne rezultate – kaže na početku razgovora sa urednicima eKapije Slobodan Mihajlović, izvršni direktor preduzeća "Blok 67 Associates", koje je investitor projekta “Belville” u novobeogradskom Bloku 67.

Ovaj nekadašnji reprezentativac “ex Jugoslavije” u brzinskom ronjenju i podvodnoj orijentaciji ,osvajač brojnih medalja na državnim i međunarodnim takmičenjima , kroz šalu kaže da je u Beogradu, svom rodnom gradu, sada na privremenom radu. Posle 16 godina života u Španiji, gde se u poznatim kompanijama istakao kao dobar “nekretninaš”, u prestonicu se vratio u okrobru prošle godine da kao “čovek od iskustva”, pomogne u realizaciji trenutno najvećeg projekta u oblasti nekretnina u regionu ,stambeno-poslovnog kompleksa ,“Belville”, koji će za vreme “Univerzijade 2009” biti korišćen za smeštaj učesnika a posle toga biti uručen vlasnicima stanova i lokala.

(Belville - Univerzitetsko selo)

Iako je završio studije turizmologije i skoro deceniju uspešno “unovčavao” diplomu stečenu na beogradskom PMF u “Yugotursu”nekad jednom od najboljih evrpopskih turoperatera , najznačajne poslovne uspehe ostvario je tek po odlasku iz Srbije, u Španiji, i to u sektoru nekretnina. Ovaj pasionirani ljubitelj prirode i pobornik zdravog života, u Španiji je “nekretninašku” karijeru počeo kao savetnik za ulaganja u region bivše Jugoslavije, Rumunije I Bugarske u konsultantskoj firmi “Capella&Associats” u Palma de Majorci , a nastavio kao direktor I procenjivač agencije za nekretnine “Don Piso” u Madridu odakle odlazi na poziciju komercijalnog direktora firme “Alcornocosas”, specijalizovanoj za izgradnju rezidencijalnih I turističkih objekata.

- Nisam imao nameru da se vraćam u Srbiju, kao što nisam imao nameru da iz nje i idem. Početkom devedesetih otišao sam na Tenerife da obiđem svastiku koja se tamo porodila i umesto kratke posete, ostao sam u Španiji čitavih 16 godina. Sve planove mi je “pokvario” jedan Španac ronilac, koga sam upoznao još 1981. godine na EP u podvodnoj orijentaciji. Prepoznao me je kada sam ušao u njegovu radnju da kupim deo za ronilačku opremu. Baš u to vreme Kanarska vlada otvarala je ronilačku akademiju za omladinu i s obzirom na to da su se baš u to vreme menjale instruktorske kategorije u Španiji, nisu mogli da pronađu instruktora sa međunarodnom licencom, koji bi mogao da obavlja funkciju direktora škole. Iako nisam znao ni reč španskog potpisao sam ugovor i moja “španska odiseja” je započela – navodi Mihajlović I objašnjava da je ova “ljubavna avantura na čarobnom ostrvu” okončana posle 6 meseci, jer je on želeo veće poslovne izazove.

U svet nekretnina ga je, kako navodi, uveo jedan od zvanično 10 najuticajnijih ljudi u Španiji , advokat ,g. Migel Kapalja.

- Ja sam nekako uz njega neprimetno iz turuzma prešao u svet nekretnina. Pošto sam dolšao iz sveta turizma i pošto je Španija jedna od najinteresantnijih turističkih destinacija na svetu logično je da sam radio kao predstavnik više beogradskih turističkih agencija u Španiji i u tom poslu sam sasvim slučajno upoznao ovog izvrsnog pregovarača, još boljeg ugovarača i nadasve sjajnog čoveka. G .Kapelja je poznat i po tome što je uspeo da potpiše prvi ugovor sa Fidelom Kastrom o prisustvu španske hotelske industrije na kubanskoj teritoriji. G. Kapelja je bio zastupnik najeminetnijih hotelskih lanaca u Španiji, i u to vreme je u ime banke Sa Nostra i hotelskog lanca Iberostar pregovarao sa hrvatskom vladom o kupovini tri hotela u Cavtatu. Sticajem okolnosti jedan od tih hotela bio je „Yugotursov“ klub hotel tako da sam vrlo brzo uključen u tim za procenu vrednosti i realizaciju celog projekta – objašnjava Mihajlović i navodi da je tako, reklo bi se slučajno, promenio profesiju.

U Madridu, završava i akademiju „Don Piso“ za procenitelje vrednosti nekretnina, ali i za upravljanje agencijama za nekretnine. U Beograd se vraća na poziv „Delta Holdinga“ i „Hypo grupe“.

- Projekat „Belville“ za mene je bio veliki profesionalni izazov i posao koji sam sa zadovoljstvom prihvatio. Prilika je došla iznenada i nisam se uopšte dvoumio. Sa druge strane, nije mi bilo teško da spakujem kofere i da se vratim u svoj rodni grad. Tu naviku za lako menjanje sredine , stekao sam još kad sam radio u „Yugotursu“ gde sam i više od šest meseci godišnje bio van Beograda na putovanjima. Imam veliku sreću da moja familija ima istu filozofiju kao ja. Idemo tamo gde mislimo da nam je dobro i gde mislimo da treba da budemo, bez prevelikih drama.. – navodi Mihajlović i kaže da se njegova porodica može oceniti kao „porodica otvorena za nova iskustva“.

Njega čovek, ukoliko ga nema na poslu, najčešće može naći ili pod vodom ili u „Amfori“ (konoba u Dobračinoj p.a.). Ronjenje mu je, iako već broji šestu deceniju, i dalje velika ljubav na koju troši dosta slobodnog vremena, ali sad više u društvu sa svojim dugogodišnjim prijateljima ljubiteljima podvodnog sveta, nego pod vodom

– Moj drugi hobi skijanje, takodje je vezan za prirodu . Imam dvojicu sinova, jednog od 24 i drugog od samo 4 godine. Podjednako uživam i kad sa starijim skijam i kad malog učim da skija – želim da koliko je to moguće prenesm na njih svoju ljubav prema prirodi i da im pomognem da razviju veštine pomoću kojih joj se mogu približiti i uživati u njoj -ponosno priča i kaže da uživa i u urbanim zadovoljstvima ,na primer da sa svojom boljom polovinom ode u pozorište na koncert ili jednostavno da pogledaju neku interesantnu izložbu.

Fascinira ga Daleki istok – Kina, posebno.

- Uvek me fasciniralo ono što ne mogu da razumem. Trenutno mi izgleda gotovo nemoguće da do Kine i fizički stignem, a duhovno čini mi se da smo svi strašno daleko od Kineza. Voleo bih da živim i radim jedno vreme u takvoj kulturi . Profesionalno gledajući ,Kina je, inače, trenutno najveće gradilište i najdinamičnije tržište nekternina na svetu, 70% svih dizalica na planeti trenutno se nalazi u Kini, pa imam valjda pravo da se nadam – šaljivo zavšava razgovor za „eKapiju“ Slobodan Mihajlović i navodi da bi, ipak, najviše voleo po završenim poslediplomskim studijama iz oblasti rukovođenja preduzećima u sektoru nekretnina na Univerzitetu „Alcala de Henares“ u Madridu da mlađim generacijama u Srbiji prenosi bogato profesionalno iskustvo stečeno i u praksi .