Igor Kokoškov - prvi evropski trener u moćnoj NBA ligi

(Igor Kokoškov)

- Beograd je bio i uvek će biti moj grad. U njemu sam se rodio, odrastao i nadam se da ću se u njega vratiti. Beograd ima i tradiciju i iskustvo organizovanja sportskih manifestacija. Treba se samo setiti svih sportskih turnira kojima smo bili domaćini. "Univerzijada 2009" godine je još jedna sjajna prilika da Beograd pokaže svoje gostoprimstvo i profesionalnost. Organizacija tako velike sportske organizacije mora da bude izazov kome neće biti lako odgovoriti, ali koji i donosi veliku satisfakciju: u Beograd će doći tako mnogo ljudi dobre volje koji će proneti glas da su ovde zaista dobrodošli! - kaže na početku razgovora Igor Kokoškov, prvi evropski trener u moćnoj NBA ligi.

UB 2009: Pre odlaska u NBA radili ste sa mladim košarkašima najvećih domaćih klubova. Kako danas procenjujete važnost prvih sportskih koraka za vrhunske sportiste?

Kokoškov: Formiranje vrhunskih sportista počinje prvim organizovanim treningom, za neke čak i ranije, rekreacijom u krugu porodice, posebno ako se neko u porodici već bavio tim sportom. Za svaki napredak, svakako je najvažniji baš taj, sam početak. To je ono što mi treneri često nazivamo "radnim navikama", koje su veoma važne za odnos prema treningu, ali i na prihvatanje potpuno novog načina života i discipline. Upravo ta fizička i mentalna disciplina i pravi razliku između vrhunskog i prosečnog sportiste. Mislim da je ključ rada sa mladim sportistima moć da ga ubedite da će upornim radom i velikim odricanjem dovesti sebe u poziciju da zaista vlada veštinom kojom se bavi, da počne da dominira u odnosu na druge i samim tim sebe odvaja od prosečnosti. Postaje prepoznatljiv, a kasnije i nagrađen za svoj trud. Čini mi se da ta potreba za dominacijom leži u svakom od nas, ali da je ona nešto više izražena kod budućih asova, što se posebno potvrđuje prvim dobrim rezultatima. Talenat se odnosi na fizičke predispozicije, ali one ne funkcionišu bez dobrog mentalnog sklopa. Te dve stvari su neraskidive. Znam da su na jednoj od prethodnih Univerzijada sportisti anketirani i na pitanje: "Ko je najviše uticao na vas?", najčešće su odgovarali "moj otac, moj profesor, moj prvi trener..." Jedna reč se ponavljala u većini odgovora: brinuti. Oni su, jednostavno, znali da su to osobe koje zaista brinu o njihovom razvoju i tu je ključ! Veliki broj asova u toku cele karijere ističe svoje prve trenere, jer bez njih ni sami ne bi postali šampioni.

UB 2009: U SAD je stipendiranje sportista dugogodišnja praksa. Koledži su dostupni i onima koji ne bi mogli da ih plate, ali su talentovani sportisti. Kako se odvija ta selekcija, ko koga pronalazi?

Kokoškov: Sistem takmičenja nije vezan za klubove i timove, kao u Evropi, već se takmiče škole i univerziteti. Pohađanje nastave je obavezno i sastavni je deo života sportista. Nema privilegija kada je polaganje ispita u pitanju, ali postoji mogućnost izbora predmeta, svakodnevna pomoć mentora... Tačno je da postoje školske stipendije. Košarka posebno nije sport koji je privilegija visokog društva. Mnoga deca iz siromašnijih slojeva upravo baveći se košarkom mogu sebi da obezbede školovanje na prestižnim i skupim univerzitetima. Međutim, ima univerziteta, kao što je Stenford, na primer, koji i pored odličnog košarkaškog tima, testiraju buduće studente i njihove intelektualne veštine, tako da nije dovoljan samo sportski talenat. Ovo je veliki posao. Regrutacija, selekcija, praćenje u toku školovanja. Konkurencija je ogromna i samo mali broj nastavlja aktivno da se bavi A kada se uoči talenat, i među školama vlada prava borba da takav igrač dođe na njihov univerzitet. Za utehu, NCAA pravila su rigorozna, pa su predviđene i enormne kazne za malverzacije i podmićivanje u ovim procedurama.


UB 2009: U kontaktu ste sa najvećim sportskim zvezdama. Najčešće su njihove karijere povezane sa velikim novcem. Da li razmišljaju o tome šta će raditi posle sportske karijere i koliko je važno imati još neka znanja – sem sportskih?

Kokoškov: Danas zaista veliki dijapazon različitih profesija prožima sam sport. I sportska industrija je toliko moćna, da mladim ljudima pruža mogućnost da odaberu profesiju kojom će se baviti posle aktivnog igranja. Pametni sportisti sebe uspešno pozicioniraju na vreme, vezujući svoje „nesportske“ afinitete za sport kojim se bave, bilo da je reč o ekonomiji, marketingu, pravnim ili psihološkim disciplinama. Dovoljno je dodati pridev „sportski“ i uspešno se baviti novim poslom. Svako će lakše dati posao bivšem šampionu, verujući da on mora bolje poznavati sportski marketing, na primer, od „običnog“ stručnjaka za ovu oblast. Na žalost, dešava se da mnogo novca „olenji“ uspešne sportiste, pa mnogi ne misle na vreme kako da nastave da budu uspešni.


UB 2009: Kod mnogih postoji predsrasuda da ozbiljno bavljenje sportom i ozbiljno studiranje nikako ne idu zajedno. Kakva je Vaša procena?

Kokoškov: Studiranje na bilo kom fakultetu realno traži posvećenost. Kampanjski rad i rasplinjavanje obično ne donose željene rezultate. Profesionalni sport je takođe nemilosrdan. Objektivno, taj sukob može da psotoji, posebno u Evropi u kojoj se takmiče klubovi, a ne škole. Kad se doda činjenica da danas postoji i nešto što se može nazvati "sportskom estradom" i realnost da mladi ljudi vide da pojedini sportisti više zarađuju od lekara, profesora, naučnika, lako je odustati od učenja i studija. Međutim, aktivni igrački vek sportiste je ograničen – sedam, osam, deset godina. To je ta tamnija strana sporta. Samo retki se tada vraćaju školi koju su napustili zbog treniranja. Zato je moja poruka mladim sportistima da ne priznaju svoja ograničenja, koja drugi često ističu, da sebe učine kompletnim ljudima time što će diplomirati, završiti škole.

UB 2009: Ako biste svoja i iskustva igrača koje ste trenirali pretočili u jednu poruku mladim sportistima – kako bi ona glasila?

Kokoškov: Radite vredno, poštujte ljude oko sebe i priznanje će stići. Trajanje je, ipak, jedino pravo pravilo vrednosti u svemu. U sportu – posebno.