Slučaj novosadskog Dnevnika dospeo pred Apelacioni sud - Paralelno vođena dva predstečajna postupka

Firma Dnevnik ad, suvlasnik kompanije Vojvodina press koja izdaje poznati list Dnevnik, poslednji je u nizu primera neekonomski skrojenog Unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR), iako je ovaj postupak osmišljen upravo da pomogne poveriocima preduzeća zrelih za stečaj da se naplate u iznosu većem od onog koji bi dobili ako bi posrnule firme otišle u bankrot.

Uprkos tome što bi proces odlaska u UPPR trebalo da bude efikasan, u slučaju Dnevnika sudija je dozvolio da čitav proces traje više od 250 dana, iako tolika odlaganja nisu predviđena zakonom. Ovo preduzeće je prvi zahtev za otvaranje UPPR-a podnelo još u februaru, da bi rešenje o odobravanju reorganizacije bilo doneto tek krajem oktobra, i to uz neobičnu argumentaciju.

Naime, pre nego što je firma došla u stanje da mora "pod led", pokušano je sa prodajom imovine, procenjene na 7,5 mil EUR. Tri puta su organizovane prodaje, ali kupca nije bilo, čak ni kada je poslednji put cena za celokupnu imovinu spuštena na 2,4 mil EUR. Potom je došao red na UPPR. Tu ne bi bilo ničeg čudnog da nekih osam meseci kasnije sudija nije odobrio predlog reorganizacije zasnovan na pretpostavci da će firma obezbediti deo novca potrebnog za "život" tako što će prodati jednu od svojih zgrada za 5,5 mil EUR.

Sve žalbe i prigovori koje su pojedini poverioci podnosili zbog ovakvog vođenja predstečajnog postupka, odbačeni su. Ipak, tu nije kraj nelogičnostima u slučaju ove firme.

Predstečajni postupak trajao je više od 250 dana, jer je Dnevnik ad konstantno tražio odlaganja postupka i nove rokove za dopune i izmene UPPR-a, što je sud uredno uvažavao, čak i kada su protekli svi zakonom predviđeni rokovi. Zatim se čekalo na državne poverioce koji nisu hteli da pristanu na UPPR, odnosno koji se uopšte nisu izjašnjavali, da bi na kraju UPPR bio usvojen 25. oktobra. Međutim, pre toga je sud otvorio drugi, paralelni predstečajni postupak, u kojem nije bio predložen nikakav UPPR, a do kojeg je došlo na zahtev jednog od poverilaca Dnevnika.

Tako su, faktički, u slučaju Dnevnika istovremeno tekla dva odvojena predstečajna postupka: jedan sa predloženim UPPR-om i drugi koji je vodio direktno u stečaj. Na kraju je sudija usvojio UPPR, a da pre toga uopšte nije zatvorio drugi predstečajni postupak.

Zbog tih i drugih mogućih nepravilnosti, predmet je na kraju stigao i pred Apelacioni sud. U međuvremenu privatni poverioci, koje bi stečajni postupci trebalo da štite, još uvek uzaludno čekaju svoj novac.