Za kredit važno kolika je plata, ali i ko je isplaćuje - Banke izbegavaju preduzeća sa lošim bonitetom

Reklamne rubrike u medijima ovih dana prepune su ponuda za kredite namenjene stanovništvu. Kamate padaju, prateći troškovi se ukidaju i stiče se utisak da svako ko ima povoljnu istoriju dugovanja u Kreditnom birou, može lako doći do novca. Međutim, te povoljne bankarske ponude dostupne su klijentima koji rade u preduzećima s dobrim bonitetom, a banke sve češće proveravaju kako stvari stoje na radnom mestu klijenata.

Zoran Grubišić s Beogradske bankarske akademije kaže da je za banke i te kako važan detalj kako posluje kompanija u kojoj je klijent zaposlen.

– Uobičajeno je da banke, pre nego što se odluče da klijentu daju zeleno svetlo za odobravanje kredita, preduzmu korake i dođu do svih podataka koji su na raspolaganju. To svakako mora da se uradi pre nego što se kredit odobri jer je posle kasno – kaže on.

U Erste banci prilikom odobravanja kredita proveravaju bonitet kompanije u kojoj je klijent, koji aplicira za kredit, zaposlen. Prvi i najvažniji korak je provera na sajtu NBS-a. Gleda se da li je preduzeće bilo u blokadi i u kojem periodu, a ta procena je bitan detalj kod odobravanja zajma.

U Credit Agricole banci takođe prate kako posluju kompanije klijenata koji kod njih žele da se zaduže.

– Nažalost, često ti podaci nisu dovoljni da obezbede sigurno serivisiranje obaveza klijenta – kaže rukovodilac za poslovanje sa stanovništvom u toj banci Svetozar Šijačić.

– Dešava se da kompanija u kojoj je klijent zaposlen ode u likvidaciju. Takođe, zaposleni može promeniti poslodavca, a tog novog nismo proveravali. Problem stvaraju i sami poslodavci, koji odjednom zaobiđu banku i počnu da isplaćuju plate na ruke. Tada banka nema informacije o primanjima klijenta preko računa pa tu mogu nastati problemi ako se kredit ne vraća, posebno kod onih koji se odobravaju na duži rok, kao što su stambeni - objašnjava on.

Dobra okolnost za banke je što su građani još uvek bolje platiše nego privrednici. Po podacima kreditnog biroa Srbije, u docnji je 7,1% građana, privreda kasni više od 11%, a za preduzetnike je procenat veći od 15%. Zanimljivo je da se kod građana docnja smanjila u odnosu na kraj prošle godine, kada je bila 7,3%. Tome su doprineli oni koji redovnije ispunjavaju obaveze, ali i politika banaka koja poveravaju kompanije u kojima oni rade jer se kredit možete dobiti s bilo kojom platom, ali ne i bez plate.

Bankarima su na raspolagnju podaci koje ima Agencija za privredne registre i oni koje nudi Narodna banka Srbije. To su podaci o završnim računima i blokadama firmi, a mogu i posebno da plate proveru boniteta, ako baš žele da budu sigurni u to koliko je vraćanje kredita u budućnisti sigurno. Ipak, te dodatne provere obično se rade kod većih kompanija jer se ne isplati proveravati bonitet kod preduzeća ili radnji koje imaju samo dva zaposlena.