Svaki deseti zaposleni u Srbiji ulaže u privatne penzione fondove - I male uplate mogu da obezbede pristojne prihode

Više od 185 hiljada građana Srbije uplaćuje u privatne penzione fondove, što je oko 9,9% svih zaposlenih, govori izveštaj Narodne banke Srbije iz jula ove godine. Iako je to skoro četiri puta više nego 2014. godine, i dalje veliki broj građana, zbog malih primanja, o dobrovoljnoj štednji za starost i ne razmišlja.

Od nepoverenja i straha da će biti prevareni, zbog loših iskustava iz proteklih decenija, do niskog životnog standarda - to su glavne prepreke na putu do fonda koji bi u starosti mogao da bude dopuna za već postojeću državnu penziju. Kakva je situacija 10 godina otkako su penzioni fondovi stigli u Srbiju?

- Penzioni fondovi su konzervativni institucionalni investitori. To znači da je najvažnija sigurnost. Zapravo, nama je najvažnije da zaštitimo imovinu koju nam je neko poverio. U tom smislu sigurnost je na prvom mestu, a prinos ide iza toga - kaže Nataša Marjanović iz osiguravajuće kuće Generali.

Iako godišnje prinose niko ne garantuje, u penzionim fondovima ističu da uglavnom ulažu u državne hartije od vrednosti, koji se smatraju najmanje rizičnim ulaganjem. Prinos zavisi i od inflacije, poželjno je da ona bude niska.

Uz godišnju stopu prinosa od 8,5%, ako 10 godina uplaćujete neoporeziv iznos od 5.501 dinar, suma koju ćete imatu u svom fondu je 995 hiljada dinara. Dakle, prinos koji klijent ostvaruje je 335 hiljada. Ista suma uplaćivana 30 godina, iznosi 8.332.454 dinara, a prinos je 6,35 miliona dinara.

Osiguravači kažu da i male uplate na duži vremenski rok mogu da obezbede pristojne prihode za pozne godine. U privatne penzione fondove deo zarade zaposlenih mogu da uplaćauju i poslodavci jer na ta sredstva ne plaćaju porez. Država stimuliše taj vid štednje kao izvor dugoročnih sredstava.

U računici penzionog fonda, prema preporuci Narodne banke Srbije, treba obratiti pažnju na naknade. Trenutno se plaćaju dve - jedna prilikom uplate koja iznosi 3% od iznosa uplate, i druga od 2% godišnje na ukupnu imovinu, što je uračunato u prinos. Ukoliko član nije zadovoljan poslovanjem fonda u koji uplaćuje doprinos, u svakom trenutku svoja sredstva može da prebaci u neki drugi fond.