Ukupan dug 24 državne apoteke 18,5 mil EUR - Moguće i nestašice lekova zbog nelikvidnosti

U ovom trenutku 24 državne apoteke u Srbiji ukupno duguju 18,5 mil EUR za lekove i medicinska sredstva. Zbog kontinuiranog neplaćanja dobavljačima, apoteke su u ozbiljnoj opasnosti da postanu nelikvidne i da obustave nabavke. Taj domino efekat na kraju će osetiti građani, jer ukoliko se nešto ne preduzme očekuje nas nestašica lekova.

Državne apoteke su u ovu situaciju došle, između ostalog, zbog niskih marži, nelojalne konkurencije, ali i zbog nenamenskog trošenja novca. Tako su u magacinima pojedinih apoteka pronađene ogromne zalihe zavojnog materijala dovoljne da taj materijal ne kupuju narednih 10 godina. Isto tako postoje i zalihe mnogih komercijalnih proizvoda, poput zelenog čaja.

- Sve što je pronađeno sugeriše da se neko dogovorio i novac namenjen za lekove potrošio za druge stvari. U većini slučajeva direktori apoteka su pravili dilove sa distributerima i kupovali velike količine medicinskih preparata, pa je novac apoteka ostao zarobljen. Ovo sve ukazuje i da predsednici Upravnih i Nadzornih odbora nisu radili svoj posao i kontrolisali rad apoteka, jer bi u suprotnom znali da u magacinima imaju velike zalihe. Sve je to, između ostalog doprinelo da se apoteke nađu u ovakvoj, bezizlaznoj, situaciji - kaže izvor Blica.

Državne apoteke se već 20 godina finansiraju samo iz marže od prosečnih 10,5% (za lekove 12%, lekovi za HIV 6%, medicinska pomagala 4%).

RFZO bolnicama i domovima zdravlja plaća plate za zaposlene, prekovremeni rad, službena putovanja, godišnji odmor, trošak prevoza, troškove struje i grejanja, troškove adaptacije, aparata, servisa i lekove. Međutim, to ne važi za državne apoteke, jer njima RFZO plaća samo tih prosečnih 10,5% marže za izdate lekove i pomagala. Od tih para apoteke treba da finansiraju sve troškove, pa i plate zaposlenih.

- Ova marža od 10,5% je nedovoljna za poslovanje, jer pokriva manje od 50% troškova apoteka. Centralne javne nabavke pokrenuo je RFZO 2013. godine, ali daleko pre toga apotekarske ustanove sprovodile su svoje interne tendere na kojima su pozivale dobavljače da im ponude dodatne "cassa sconto" popuste za ranije plaćanje. To je išlo toliko daleko da su se ustupci pravili ako se roba plaća na 30, 60 dana... RFZO je u to vreme plaćao na 120 dana - priča izvor Blica.

Apoteke su tada raspisivale interne tendere za lekove na recept, medicinska sredstva, ali i za komercijalnu prodaju. U tom momentu od njih je zavisilo šta će se nabavljati i od kog proizvođača. Zato su se svi proizvođači utrkivali, pa takozvani "cassa sconto" postaju neverovatni i kretali su se i do 40% od cene leka. Prosečno, apotekarska ustanova na ovaj način zarađivala je dodatnih 20%, prema izveštaju naknadne kontrole od strane DRI.

- Na taj način, apotekarske ustanove su poslovale sa ukupnih 30% marže - navodi taj izvor i dodaje da su u tom momentu apotekarske ustanove bile "najpoželjnija preduzeća za moguću privatizaciju".