Za nabavku raketa potrebno 7 mil EUR, a grad napravi štetu od 40 mil EUR godišnje - Strelci zarade polovinu minimalca

U Srbiji se u proseku beleži 110 dana u kojima postoji opasnost od grada, a prosečno se 60 dana aktivno vrši protivgradna zaštita. Za ovu delatnost nadležan je Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ). Aktivni operativni protivgradni sistem čini mreža od 13 radarskih centara, sa 1.613 aktivnih protivgradnih stanica.

Istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku o protivgradnoj zaštiti u Srbiji pokazuje da se u proseku godišnje nabavlja oko 6.000 protivgradnih raketa, što je, prema rečima načelnika Sektora za vanredne situacije Predraga Marića, za 9.000 manje od minimuma koji je neophodan za odbranu od grada.

Prema istom izvoru, dodaje se, za dostizanje efektivnosti protivgradne zaštite od 70%, optimum je 25.000 raketa.

- Evidentno je da nedostaju sredstva, ali to nikako ne može biti opravdanje, pogotovo ako se zna da godišnje štete iznose 40 mil EUR, a da je za efikasnu odbranu od grada godišnje potrebno u nabavku raketa uložiti 7 mil EUR - ističe se u istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Osim toga što ne postoji dovoljan broj protivgradnih raketa, problem protivgradne zaštite predstavlja i način angažovanja i finansiranja strelaca koji ispaljuju rakete u gradonosne oblake. Ispostavilo se da MUP, prema važećoj zakonskoj regulativi, nema mogućnost da plaća strelce na protivgradnim stanicama.

Novim zakonskim rešenjem predviđeno je da se mesečna naknada za rad strelaca poveća na polovinu minimalne mesečne zarade u Srbiji, što za 3.300 strelaca sa teritorije svih jedinica lokalne samouprave iznosi oko 280 miliona dinara, objašnjava se u istraživanju.

Zakonom je predviđeno i da se 10% novca dobijenog od ukupno ostvarenih premija osiguranja useva i plodova (u 2014. oko sto miliona dinara) rasporedi tako da u državnom budžetu ostane 70% (oko 70 miliona dinara), što bi se koristilo za nabavku protivgradnih raketa, a da 30% bude raspoređeno u budžete jedinica lokalnih samouprava, iz kojih bi se finansirao rad protivgradnih stanica i strelaca na njihovoj teritoriji.

Međutim, postavlja se logično pitanje kako će lokalne samouprave u vreme sveopšte restrikcije pronaći 250 miliona dinara koji nedostaju, što im se novim Zakonom nameće kao imperativna obaveza, ukazuje se u analizi i naglašava da političko upravljanje ovim sistemom što hitnije bude zamenjeno naučnim pristupom.