Za "crne dane" treba uštedeti barem šest prosečnih plata - Neophodno dugoročno razmišljanje o ličnim finansijama

Većina građana o svojim finansijama veoma retko razmišlja na dugoročan način. Međutim, kada nastanu problemi zbog gubitka posla ili dela prihoda, već je kasno - pristižu mesečni troškovi, rata za kredit ili kirija, pa se onaj ko nema ušteđevinu lako nađe u velikim problemima.

Da bi izbegli bankrot potrebno je da o svojim finansijama razmišljamo na vreme, odnosno da na vreme izdvajamo deo novca za "crne dane".

Drugim rečima, važno je da napravimo svoj lični finansijski plan koji će, s jedne strane, pratiti naše mogućnosti, a sa druge naše potrebe. Sa prosečnom platom u Srbiji od 46.558 dinara, koliko je iznosila zarada isplaćena u septembru bez poreza i doprinosa, realno je da građani ne mogu mnogo da uštede. Ipak, i sa malim primanjima uvek ostane deo koji bi umesto da odmah potrošimo, mogli da ostavimo po strani.

Prema istraživanjima finansijskih portala u svetu, svako treba da ima u "crnom fondu" onoliko novca koliko je potrebno da se iz njega pokriju životni troškovi za oko šest narednih meseci.

Da bi građani u našoj zemlji bili finansijski spokojni u narednih pola godine, u svom fondu za "crne dane" trebalo bi da imaju oko šest prosečnih plata, odnosno 279.000 dinara. Da bi toliko uštedeli za dve godine potrebno je mesečno da odvajaju od plate 11.639 dinara ili za tri godine mesečno po 7.750 dinara.

Nikola Tošković, finansijski savetnik i stručni saradnik portala Penzin, kaže da raspodela mesečnih prihoda zahteva poseban pristup, bez obzira da li je neko vlasnik kompanije ili je zaposlen kod poslodavca.

Finansijski stručnjaci poručuju građanima da preispitaju svoje mesečne troškove, na vreme izdvajaju onoliko koliko su u mogućnosti i ne troše taj novac sve dok ne budu prinuđeni.

- Svedoci smo da i dalje postoji uverenje koje su nam prenele generacije naših roditelja da će u nepredviđenim situacijama neko drugi rešavati naše probleme, pa stoga vrlo često pomeramo liniju prioriteta. U prilog tome, govori činjenica da je prosečna potrošnja alkohola i cigareta po stanovniku daleko veća od ulaganja u lične fondove - kaže Tošković.