Samo polovina medicinskog i veterinarskog otpada propisno prerađena ili uništena - Na 350 lokacija potrebna dekontaminacija zemljišta

U Srbiji je od 5.000 tona medicinskog i veterinarskog otpada koji je prošle godine registrovan, samo polovina prerađena ili uništena, a ostatak je odložen na nepropisan način.

- Ne postoji registar ustanova koje prave medicinski i veterinarski otpad i to bi trebalo da se to što pre uradi - rekao je izvršni direktor kompanije Remondis Medison Bojan Sudarev.

On je istakao da "neke državne medicinske ustanove tretiraju otpad, neke to čine delimično, a pojedine ga prerađuju za novac".

- Zdravstvene ustanove koje prerađuju tuđi otpad za novac naplaćuju to dvostruko, i od Fonda za zaštitu životne sredine i države. Pojedini zdravstveni centri koji prerađuju otpad rade to ispod standarda, a nije retko da se u njima tretira i veterinarski otpad - rekao je Sudarev, čija se kompanija bavi preradom medicinskog i veterinarskog otpada.

Predsednik Izvršnog odbora Pokreta zelenih Breza Aleksandar Antonijević naglasio je da se u Srbiji dnevno stvara 500 tona otpada animalnog porekla, a godišnje 180.000 tona, od čega je 60 tona od zaraženih životnja.

- Dobar deo životinjskog otpada se ne odlaže čak ni po domaćim standardima - da se zakopa metar dubine i dezinfikuje ili spali, već se jednostavno baca po deponijama i brdima. Po standardima Evropske unije otpad životinjskog porekla se spaljuje u spalionicama na 1.200 do 1.600 stepeni. Novac koji je bio namenjen da se izgradi spalionica u Kragujevcu preusmeren je za izgradnju puta Batočina- Kragujevac - rekao je Antonijević.

On je dodao da spalionica košta milion evra, ali da se uloženi novac vrati za šest do deset godina.

- Za kilogram spaljenog otpada životinjskog porekla država daje subveciju od deset dinara, a i klanice koje stvaraju takav otpad plaćaju uništavanje, tako da postrojenje za spaljivanje ne samo da rešava problem otpada, nego stvara profit, jer može da preradi 500 kilograma na sat - rekao je Antonijević.

Generalna sekretarka Udruženja industrije otpada Hrabri čistač Sandra Kamberović predložila je da se u 2017. godini planira budžet Zelenog fonda od 50 mil EUR, od čega bi se 70% iskoristilo za rešavanje "istorijskog zagađenja i sanaciju deponija".

- Sanacija istorijskog zagađenja je obaveza Srbije i ne može da se finansirati iz donacije. Pitamo državu kada se može očekivati konačna lista zagađenih lokacija. Procenjuje se da postoji 350 zagađenih lokacija gde je potrebna dekontaminacija zemljišta - rekla je Kamberović.