Dnevni promet na Beogradskoj berzi od 2008. pao sa 10 mil EUR na 25 miliona dinara - Bez IPO-a nema ni investitora

Beogradsku berzu, koja je nekada samo od trgovine akcijama generisala promet od 10 miliona evra dnevno, globalna ekonomska kriza 2008. je sahranila i nikada se od toga nije oporavila. Poređenja radi, današnji prometi tržišta akcija su oko 25 miliona dinara dnevno, što je nešto više od 200.000 EUR.

Ipak, i na tako "suženoj" berzi, neki investitori i dalje plasiraju novac i zarađuju. Najtrgovanije akcije su kompanije sa najkvalitetnijeg segmenta tržišta. Reč je o Prime i Standard Listingu Beogradske berze.

- Trenutno je na ovom segmentu izlistano osam kompanija. To su Aerodrom Nikola Tesla, Energoprojekt, NIS, Sojaprotein, Alfa plam iz Vranja, Jedinstvo iz Sevojna, Komercijalna banka, Metalac - kaže direktor Beogradske berze Siniša Krneta.

Prosečna dnevna vrednost prometa od početka 2016. iznosi oko 165 miliona dinara. Ipak, situacija je potpuno drugačija ukoliko posmatramo samo akcije.

- Prosečna dnevna vrednost prometa akcijama od početka godine iznosi tek oko 25 miliona dinara, što je drastičan pad dnevnog prometa akcijama ako uporedimo sa 2007. godinom kada je prosečna dnevna vrednost prometa ovom vrstom hartija od vrednosti iznosila skoro 600 miliona dinara dnevno (oko 7,7 mil EUR po tadašnjem kursu) - kaže Krneta.

Globalna ekonomska kriza 2008. godine je, kaže Krneta, bila inicijalna kapisla koja je srpsko tržište identifikovala kao visoko rizično. Time je zapravo srpsko tržište kapitala i njegova fokalna tačka - Beogradska berza, svedena na meru na kojoj je danas.

Proces u kojem su investitori bili primorani da nanovo procenjuju rizike, i činjenica da srpsko tržište nije stavljeno u funkciju rasta i oporavka nacionalne ekonomije, samo su delić "lavine" koju je pokrenula ekonomska kriza još pre osam godina.

Nakon zlatnog doba berze iz 2007. godine, kada je BELEX15 iznosio 2.318,37, trenutno stanje nije pohvalno. Sa padom od oko 70%, vrednost BELEX15 sada je 677,60.

- Srpsko tržište kapitala je suočeno sa dramatično niskim nivoima likvidnosti, prouzrokvanim dugogodišnjim zanemarivanjem uloge koju berza ima u razvijenim zemljama i značaja kreiranja ovog "perpetum mobile" mehanizma, koji stvara dodatnu vrednost, kako za investitore i kompanije tako i za državu i društvo u celini, pre svega utičući na ubrzanje stope rasta nacionalne ekonomije, podsticanja inovativnosti, ali i što je najvažnije – na kreiranje novih radnih mesta - objasnio je Siniša Krneta.

Osim toga, Beogradska berza se suočava s posledicama ograničene ponude adekvatnih investicionih alternativa. Posledično i broj investitora je višestruko redukovan, domaćih institucionalnih investitora je jako malo, stranih, takođe.

- Sve ovo se negativno odražava na tržišne parametre, pre svega na obim prometa u trgovanju akcijama. Među investitorima je evidentirana činjenica da nijedna privatizacija u Srbiji nije sprovedena inicijalnom javnom ponudom, niti su to do danas učinile privatne kompanije - kaže on.