UVODNIK

U svom izveštaju za 2016. godinu, saopštenom u januaru ove godine u Davosu, World Economic Forum navodi da je Srbija po zbirnim performansama kompetitivnosti svoje ekonomije poslednja u Evropi! Po sposobnosti domaćih preduzeća da usvajaju nove tehnologije nalazimo se na 127. mestu među 144 ekonomije sveta, a po ključnoj odrednici inovativnosti na 132.

Prva tačka dnevnog reda ovogodišnjeg Davosa bila je Industrija 4.0. Ista tematika bila je u fokusu vodećeg industrijskog sajma u Hanoveru. Digitalizacija industrije za Evropu je već najmanje tri godine ključna tema u kojoj se traga za odgovorima kako privrede država-članica EU mogu u budućnosti biti konkurentnije na globalnim tržištima. Od rezultata u primeni koncepta Industrija 4.0 zavisi i da li će Srbija u narednoj deceniji uopšte imati industriju i kako će ona tada izgledati! Zvučni alarmantno, ali tako bar prognoziraju stručnjaci.

Domaća postrojenja, međutim, i dalje dimnjacima paraju oblake bojeći ih u tamno sivo, šampioni smo po energetskoj neefikasnosti, a značajan broj mladih naučnika i visokokvalifikovanih inženjera napušta zemlju. Privreda ne ulaže značajnija sredstva u tehnologiju, a kupovina robota u inostranstvu opterećena je carinom od 5%. Sve se na kraju vidi i u onome što plasiramo na svetsko tržište.

U industrijskoj ekonomiji, koja je danas dominantni oblik za stvaranje dobara, Srbija ne može ekonomski preživeti ako ne proizvodi i ne izvozi. A potencijal imamo. Podsetimo se reči profesora Ricarda Hausmanna sa Harvarda: "Srbija je isuviše siromašna za svoj proizvodni potencijal!"

Politika koja vodi reindustrijalizaciji trebalo bi da ima jasne odgovore šta želimo da uradimo kako bismo izgradili i ojačali domaću proizvodnju, na koji način, sa kojim resursima i ko su glavni akteri i partneri u tom procesu. Ove odgovore potražili smo i u biltenu pred vama.

Strane investicije su poželjne, saglasni su naši sagovornici, ali industrijalizacija bez koje nema ekonomskog oporavka, mora da bude usmerena ka visokotehnološkim sadržajima i domaćoj prerađivačkoj industriji. Pojam "visokotehnološki" pri tome ne podrazumeva samo prodore u oblastima poput nanotehnologije, već i primenu u niskotehnološkim sektorima. Naš ključni resurs treba da postanu znanje i inovacije, a ne jeftina radna snaga. Kreativnost nam niko ne spori, a granice ne postoje - originalni proizvodi nalaze put do kupaca na globalnom tržištu.

Zato su nam, da probudimo uspavanu domaću proizvodnju, potrebne tehnološke, društvene i promene poslovnih modela, a Srbija mora više da se otvori i za bezgranični protok robe i usluga i ubrza inicijative za primenu e-poslovanja i e-administracije.

Pozitivnih primera ima i već pravimo prve korake. Kako kaže jedan od naših sagovornika "Srbija je zemlja sposobnih ljudi, sa idejama i preduzetničkom energijom, koja čeka vetar u leđa da napravi čudo".

A vetar promena stigao je i u naše dvorište.