Posao i za robota i za 40 radnika - Ciglana Inđija nastavlja rad u februaru 2017.

Posle nekoliko godina, Ciglana Inđija će početkom 2017. nastaviti da radi. U toku je remont proizvodnih linija, početak proizvodnje planiran je za februar, a u planu je i zapošljavanje oko 40 novih radnika. Kako za Dnevnik objašnjava predsednik opštine Inđija Vladimir Gak, sa aranđelovačkim Univerzumom–Kubršnica dogovorena je podela imovine da bi se odblokirao rad ciglane i da bi nezaposleni došli do radnog mesta.

– S obzirom na to da ciglana iz raznih razloga već nekoliko godina ne radi, a Javno preduzeće Ingas iz Inđije je njen suvlasnik jer ima 27,6% još po sporazumu iz 2006–2007. godine na ime dugovanja tadašnjeg vlasnika tom preduzeću, sada smo se dogovorili da se najzad uradi deoba – kaže Gak.

– To znači da odvojimo ono što ciglana duguje javnom preduzeću, da bi ostatkom vlasnik mogao raspolagati u skladu sa svojom poslovnom politikom. To je u interesu obeju strana. Naime, opština će ostvariti svoj interes jer će u upravnu zgradu ciglane biti smešteno JP Komunalac i još neko javno preduzeće. JP Komunalac sada plaća kiriju za svoju mehanizaciju u Maradiku.

Sagovornik Dnevnika ističe da, s druge strane, taj dogovor vlasniku omogućava pokretanje proizvodnje u ciglani koja bi trebalo da bude jedna od najsavremenih u državi i koja će otvoriti 40 radnih mesta.

– Posao za 40 radnika je veoma značajan za našu opštinu, tim pre jer je inđijska ciglana bila naširoko poznata po kvalitetu i od rada u njoj prehranjivao se veliki broj porodica. Nije nova investicija, ali je naporima opštinske uprave i investitora nađeno rešenje da bi proizvodnja u ciglani bila ponovo pokrenuta, i to je ono što nas čini zadovoljnim – ističe Gak.

Inače, vlasnik Ciglane Inđija je Univerzum–Kubršnica, koji je deo Univerzum holdinga iz Aranđelovca. Nakon kupovine ciglane u Inđiji, kompanija je uložila 2 mil EUR u modernizaciju procesa proizvodnje. Kupljene su i robotske ruke koje je naša domaća renomirana firma ICM electronic integrisala u pogone u Inđiji. Realizacijom planiranih investicija proizvodni kapacitet fabrike je značajno povećan, a blizina železničke pruge trebalo je da omogući ekonomičniji transport proizvoda u sve krajeve zemlje. Međutim, nerešeni imovinski odnosi sve su zaustavili.

Srpske kompanije odradile su kompletan proces automatizacije ciglane u Inđiji, od procesa upravljanja pokretnim trakama koje dovode proizvode do robota, do samog robotskog dela. U proces su integrisane dve različite robotske ruke. Jedna je imala zadatak da kupi sirove blokove s pokretne trake i da ih slaže na vagon koji kasnije nosi sirovi materijal u peć gde se peku blokovi. Druga ruka priprema ispečene blokove za transport skidajući ih s vagona i postavljajući ih na paletu. Svaki od tih poslova zahtevao je oko 20 ljudi po smeni da bi se završili svi poslovi koji se, zbog dizanja velikog tereta i visokih temperatura, nalaze u kategoriji izuzetno teških. Pošto je bilo teško naći radnu snagu u odgovarajućem broju i za jednu smenu, a pogotovo za tri, automatizacija i robotizacija proizvodnog procesa bila je jedino rešenje za tu ciglanu.