Dragutin Topić, atletičar - Šesti među šest milijardi

"Hej, pa ja sam šesti skakač planete koju nastanjuje šest milijardi ljudi", zapisao je Dragutin Topić 8. marta 2008. u svom dnevniku sa 12. atletskog prvenstva sveta u dvorani.

Dvadeset godina ranije skokom od 2,06 metara započeo je atletsku karijeru, pošto se vratio s jednogodišnjeg školovanja u Ilinoisu, SAD, tokom kojeg je skakao uvis, ali pod obručima košarkaškog terena. Košarci se vraćao i kasnije kao član subotičkog Spartaka, bilo kao učesnik takmičenja u "zakucavanju" na našim "ol star" vikendima, bilo kao prvoligaški igrač spreman i da svojoj Zvezdi da pobednički koš.

Zvezdino dete, na čiji je skakački razvoj i sve uspehe presudni značaj imao jedini trener i veliki prijatelj Mihajlo Švraka, dobar deo karijere proveo je u taboru "večitog rivala", Partizana, da bi svoje treće skakačko doba vezao za novosadsku Vojvodinu od onog trenutka kada je na njeno čelo došao Stevan Zorić, dugogodišnji rival sa mnogih takmičenja.

Skokom od 2,27 metara i šestim mestom u Valensiji Topić se drugi put vratio u svetski vrh. Prvi put učinio je to 2003, kada je posle dvogodišnje zabrane takmičenja zbog dopinga opet na svetskom šampionatu "pod krovom" izborio četvrto mesto. Njegov pad na doping kontroli izazvao je mnoge kontroverze, jer je nivo zabranjene supstance bio na nivou "laboratorijske greške" i jer je Topić znao da Nemci jedva čekaju da ga testiraju...

Sada se vratio pošto je godinu i po dana proveo na "kancelarijskom poslu" kao sportski direktor ASS, prešavši u međuvremenu granicu od 35 godina koja elitne atletičare deli od veterana. Nasvom EUROTOP-u skokom od 2,30 metara postao je svetski veteranski rekorder, potvrdivši i normu za peto uzastopno učešće na olimpijskim igrama, a kuriozitet je da i danas drži svetski juniorski rekord (2,37 m).

Tu visinu preskočio je pre 18 godina u Plovdivu na Svetskom juniorskom prvenstvu, osvojio šampionsku titulu i preoteo svetski rekord legendarnom Kubancu Havijeru Sotomajoru.

Ta 1990. u Topićevoj karijeri upisana je zlatnim slovima, jer je samo tri nedelje posle Plovdiva trijumfovao na Seniorskom prvenstvu Evrope u Splitu, slavljen na prepunim tribinama Poljuda na kojima su se uz zastave SFRJ prvi put vijorile i šahovnice.

Raspad SFRJ i sve što se dešavalo na ovim prostorima imalo je značajan uticaj i njegovu karijeru. U poslednju deceniju 20. veka ušao je kao najperspektivniji svetski skakač i – uprkos mnogim medaljama nije dosegao sve što su mu stručnjaci predviđali. Istina, svoj i nacionalni rekord 1993. podigao je na 2,28 metara (u dvorani 2,35 iz 1996), bio je i prvak Evrope u dvorani 1996, uz "bronze" 1992. i 2000, bio je "bronzani" i na Svetskom prvenstvu u dvorani 1997. ali na olimpijskim igrama i svetskim šampionatima na otvorenom najdalje je stigao u Atlanti 1996. i Sevilji 1999. osvojivši četvrta mesta.

Sankcije prema našem sportu, problemi s vizama, teška materijalna situacija u našem sportu, a pogotovo atletici, nedostatak uslova za rad preko cele godine u Beogradu i Srbiji uzeli su danak. Samo time može se objasniti njegov, ne i usamljen, pokušaj da uz pomoć članske karte JUL-a dođe do boljih uslova za bavljenje sportom. Kasnije je priznao da je zbog toga samo imao probleme.

Danas doživljava novu takmičarsku mladost a za to, istakao je bezbroj puta, zaslužna je vera koju je pronašao, uz pomoć duhovnika i prijatelja oca Ilariona iz Đurđevih stupova i porodice – supruge Biljane i kćerkice Angeline.

Topić se atletici vratio i kao uspešan trener jer je njegova supruga Biljana (devojačko Mitrović) ispunila olimpijsku normu u troskoku i zauzela 12. mesto na Svetskom prvenstvu u Valensiji, a oboje svoje najnovije uspehe vezuju za prijateljstvo i tretmane dr Jovana Đurovića "Virena" uspešnog londonskog specijaliste sportske medicine.

napomena : tekst je u potpunsoti preuzet iz lista POLITIKA od 16.03.2008