Dugove u zdravstvu lečiće opštine - Neizmirene obaveze nisu u nadležnosti RFZO

Neizmirene obaveze dobavljačima za lekove i sanitetski materijal, neisplaćeni sudski troškovi i kamate, izvršna rešenja po tužbama bivših radnika, neisplaćene zarade stomatolozima, ali i neuplaćeni porezi i doprinosi, neplaćeni računi za energente i benzin za prevoz bolesnika glavni su, manje-više isti razlozi, zbog kojih su računi dvadesetak zdravstvenih ustanova širom Srbije u blokadi. Među njima je najviše domova zdravlja, ali i nekoliko opštih bolnica i kliničko-bolničkih centara.

Ima i specifičnih slučajeva, zbog kojih ispaštaju i bolesnici i zaposleni. Recimo, dom zdravlja u Majdanpeku je u blokadu dospeo posle tužba pacijenta zbog neadekvatno pružene zdravstvene zaštite "teške" 7.885.826 dinara, dok je Kliničko-bolnički centar Dr Dragiša Mišović u blokadu stigao zbog 110.279.157 dinara troškova sudskog spora sa naslednikom zemljišta uzetog za potrebe Železničke bolnice, pravnog prethodnika ove ustanove iz 1960. godine.

Kada se saberu svi iznosi nenaplaćenih potraživanja, koje sada dobavljači i ostali "uterivači dugova" pokušavaju da naplate, stiže se do milijardu i 474 miliona dinara. Zbog toga je ovaj problem dospeo poslednjih dana u žižu javnosti nekoliko ministarstava, a nije u nadležnosti Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. U Fondu su jasno još pre skoro mesec dana objavili da svojim postupanjem ni na koji način nisu uticali na blokadu podračuna zdravstvenih ustanova i da "nema pravnog osnova da sprovedu deblokadu pomenutih računa", s obzirom na to da su zdravstvenim ustanovama već platile ono na šta su po zakonu obavezane. Podsećamo da Fond sa svakom ustanovom zaključuje ugovor na osnovu kojih se isplaćuju plate zaposlenih, lekovi, ugradni materijal, sanitetski i medicinski potrošni materijal, ishrana bolesnika, energenti.

Kako ovo nije prvi put da su se neke zdravstvene ustanove našle "u crvenom minusu", ranijih godina odlučeno je da RFZO izmiruje ugovorne obaveze putem ugovora o asignaciji, direktnim plaćanjem obaveza dobavljaču zdravstvene ustanove, a u skladu sa zaključkom Vlade Republike Srbije. Tako je u 2015. po ugovorima o asignaciji Republički fond izvršio prenos 1,6 milijardi dinara dobavljačima, a od početka ove godine do 9. septembra oko 1,4 milijarde dinara u ime i za račun zdravstvenih ustanova čiji su podračuni bili u blokadi.

Očigledno da ovakva praksa ipak nije mogla da se nastavi unedogled, pa je nedavno i sam ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar objasnio da su Fond i Ministarstvo davali novac za funkcionisanje zdravstvenih ustanova u blokadi, ali da nije trošen namenski, te će zbog lokalne samouprave morati da reprogramiraju dug, jer kako je rekao "ni Nemačka ne bi mogla da plati takav ’javašluk’, već bi propala".

Ana Brnabić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, posle konsultativnog sastanka s predstavnicima apoteka, domova zdravlja i lokalnih samouprava predložila je načine da se razreši ova situacija. U saopštenju Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i NALED-a najavljeno je da će se utvrditi struktura dugovanja i razmotriti mogućnost da dug preuzmu lokalne samouprave kao osnivači, kao i da se sa poveriocima dogovori otpis kamata, kao i grejs period i otplatu u više godišnjih rata. Planirano je i da se napravi dugoročni održivi model finansiranja, koji će sprečiti stvaranje novog minusa i koji će pored apoteka važiti i za domove zdravlja.

Rešenje za zaustavljanje rasta dugovanja državnih apotekarskih ustanova, čiji je osnivač lokalna samouprava, trebalo bi da budu završena do kraja godine. Takođe u saopštenju se navodi da je "izvesno da postojeće obaveze prema dobavljačima za isporučene lekove, koje su dostigle 11 milijardi dinara, neće preuzeti država i da neće biti pretvorene u javni dug".

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar insistira i na utvrđivanju odgovornosti menadžmenta i upravljačkih tela apotekarskih ustanova i domova zdravlja tokom čijih mandata su nagomilana dugovanja.