Privredna saradnja Srbije i Hrvatske u finom rastu - u periodu 2002-2007. godine izvoz Srbije u Hrvatsku povećan 8 puta a, uvoz u istom periodu uvećan 6 puta

Istraživanja Privredne komore Srbije pokazala su da najveće pogodnosti za spoljnu trgovinu postoje između zemalja bivše Jugoslavije, a naročito između Srbije i Hrvatske, što potvrđuje i prosečna godišnja stopa rasta robne razmene ovih zemalja, koja je oko 20%. Tome je, prema mišljenju stručnjaka, posebno doprineo sporazum o slobodnoj trgovini koji je omogućio njenu liberalizaciju, a veoma je značajano i stupanje na snagu regonalnog CEFTA sporazuma.

Na sastanku Hrvatskog poslovnog kluba u utorak (11. mart 2007. godine), na temu perspektive privredne saradnje Hrvatske i Srbije, Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, naglasio je da je 2007.godine Hrvatska u ukupnom srpskom izvozu zauzela 8. mesto, a u uvozu 10. mesto.

U periodu 2002. do 2007. godine izvoz Srbije u Hrvatsku je povećan 8 puta a, uvoz u istom periodu je povećan 6 puta.

Ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske u 2007. godini iznosila je 858 mil USD, od čega je izvoz u Hrvatsku iznosio je 331 mil USD, a uvoz iz Hrvatske 527 mil USD.

Na žalost, i dalje je prisutan deficit u spoljnotrgovinskoj razmerni sa srpske strane u iznosu od oko 196 mil USD, rekao je Bugarin, dodajući da je u Srbiji stvoren povoljan ambijent za strane ulagače, a ulaganja hrvatskih preduzeća u Srbiji postaju sve značajnija. Hrvatska je, naime, na 13 mestu kada je reč o stranim direktnim ulaganjima u novcu.

U Srbiju su hrvatska preduzeća za sada uložila 329 mil EUR, što predstavlja 17% ukupnih Hrvatskih ulaganja u inostranstvu.

Hrvatske firme investirale su u neka od najznačajnijih preduzeća u Srbiji kao što su Somboled, Frikom, Dijamant ...

U Srbiji za sada posluje oko 160 hrvatskih firmi, a u Hrvatskoj je prisutno oko 15 predstavništava iz Srbije.

- Ulaganja Republike Srbije u Hrvatsku su veoma mala, gotovo beznačajna. Razlog tome je kašnjenje privatizacije i celokupnog procesa restruktuiranja privrede u Srbiji u odnosu na ostale zemlje regiona. Takođe se, kao jedan od faktora može uzeti i još uvek prisutna negativna percepcija proizvoda iz Srbije na hrvatskom tržištu- objasnio je ovom prilikom Bugarin.

Deo strategije, bi stoga, prema njegovim rečima, trebalo da bude usmeren ka osmišljavanju marketinga srpske privrede, većem prisustvu našeg kapitala i usluga, kao i otvranje srpskih privrednih predstavništava i učestvovanje na sajmovima.

Bugarin je naglasio da je još uvekje nedovoljno primera složenijih oblika privredno-tehničke saradnje između preduzeća iz Hrvatske i Srbije, kao što su zajednička ulaganja ili kooperacije.

S druge strane tehnološka povezanost iz prethodnog perioda trebalo bi da predstavlja jednu od osnova za pokretanje i obnavljanje viših oblika saradnje koji realno postoje u sektoru mašinogradnje, elektroindustrije, energetici, proizvodnji telekomunikacione opreme, tekstilnoj, kožarsko- prerađivačkoj i drvno-prerađivačkoj industriji, poljoprivredi i u oblasti IT tehnologija .

Prema rečima Bugarina,važno je insistirati i na zajedničkim nastupima u regionalnim projektima na trećim tržištima, dok bi privredne komore Srbije i Hrvatske trebalo da iniciraju i podstiču ove vidove unapređenje saradnje i po obimu i po kvalitetu.

Privrednoj saradnji u prilog ide činjenica teritorijalne bliskosti Srbije i Hrvatske, nepostojanje jezičkih barijera, što vodi zaključku da je reč pre o kompatibilnim, a ne konkurentskim privredama i državama koje su orjentisane ka uključivanju u evropske i svetske integrativne procese, rečeno je na sastanku.

U cilju daljeg unapređivanja saradnje neophodno je na međudržavnom inivou rešavati pravnoimovinska pitanja preduzeća, preduzeti aktivnosti u pravcu većeg plasmana kapitala srpskih firmi na hrvatsko tržište, institucionalno regulisati vazdušni saobraćaja između zemalja, rešiti pitanja standardizacije i međusobno priznavati sertifikate, izjednačiti sanitarne propise i otkloniti probleme u drumskom saobraćaju.

Pozitivne ocene dosadašnje poslovne komunikacije se mogu pripisati saradnji privrednih komora dveju zemalja, koje su organizovale više susreta privrednika, naučne skupove, prezentacije, projekte i sajamske manifestacije, zaključio je Bugarin.