Rast izvoza za devet meseci 10%, uvoz veći za 5,8%

Ukupna robna razmena Srbije sa svetom porasla je za 7,6% u periodu januar-septembar 2016. godine, na 22,67 mlrd EUR, pri čemu je izvoz skočio za 10,1%, a uvoz za 5,7% u poređenju sa istim periodom prošle godine.

U posmatranom periodu izvezeno je robe za 9,92 mlrd EUR, a uvezeno za 12,74 mlrd EUR, tako da je spoljnotrgovinski deficit smanjen za 7,5%, na 2,8 mlrd EUR, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Pokrivenost uvoza izvozom je 77,9%, i veća je od pokrivenosti u istom lanjskom periodu kada je iznosila 74,7%.

Izraženo u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena je za devet meseci bila 25,32 mlrd USD, što je porast od 7,7% na godišnjem nivou. Izvoz je "težio" 11,08 mlrd USD, i veći je za 10,3% u odnosu na period januar-septembar prošle godine, a uvoz je povećan za 5,8% na 14,23 mlrd USD. Deficit je i u dolarskom iznosu smanjen za 7,5% na godišnjem nivou, na 3,15 mlrd USD.

Najveće učešće u izvozu imao je Region Vojvodine (31,3%), dok je u uvozu prednjačio Beogradski region sa udelom od 45,2%.

Trgovina sa zemljama članicama Evropske unije činila je 64,7% ukupne razmene, a drugi po važnosti partner su bile zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,44 mlrd USD. Izvoz Srbije u zemlje CEFTA iznosio je 1,99 mlrd USD, a uvoz 550,8 mil USD u devet meseci. Pokrivenost uvoza izvozom je 362,1%.

Suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, a od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Italijom, Bugarskom, Velikom Britanijom, Slovačkom i Hrvatskom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gastelea). Sledi deficit sa Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Nemačkom, Mađarskom, Turskom, Belgijom, Austrijom, Irakom, Francuskom.

Samo u septembru 2016. izvezeno je robe u vrednosti od 1,19 mlrd EUR, što čini povećanje od 16% na goidšnjem nivou, dok je uvoz iznosio 1,45 mlrd EUR i bio je veći za 4,2%.