"Autoput Sunca" - od Luja XIV do danas

Autostrada A1, kraće - Autosole, kako ga zovu Italijani – a u bukvalnom prevodu "Autoput sunca", povezuje Milano i Napulj, preko Bolonje, Firence i Rima. Sa 754 km – od ukupno 6,785 km italijanskih puteva, najduža je italijanska saobraćajnica i smatra se kičmom saobraćajne mreže na Apeninskom poluostrvu. Istovremeno je deo evropskih autoputeva E35 (Amsterdam – Rim) i E45 (Karesuvanto-Đela).

Kada je otvoren 1964. godine, "Autoput sunca" je bio najduži autoput na svetu. Nije čudno da su Italijani bili svetska perjanica u gradnji (i posedovanju) puteva za brzu vožnju – kako su ih onda nazivali, jer je prva dozvola na svetu za izgradnju brzog puta za javnu upotrebu izdata upravo italijanskom inženjeru i biznismenu Pjeru Purićeiju 1921. godine. Put od Milana do Varezea, sa po jednom trakom u svakom smeru, završio je između 1924 i 1926. Do kraja tridesetih godina, više od 400 km takvih puteva sagrađeno je širom Italije.

"Autoput sunca" građen je osam godina, a koštao je 272 miljiardi lira. Osam godina za izgradnju bilo je veoma brzo, što je bio i plan tadašnje vlade koja je želela da što bolje i što brže "poveže" državnu teritoriju u cilju što efikasnijeg ekonomskog preporoda zemlje. Kamen temeljac položen je 27. marta 1956, a 7. decembra 1958, već je otvorena prva deonica između Milana i Parme. Tadašnji premijer Aldo Moro svečano je otvorio "Autoput sunca" 1964.

Sunce u celu priču nije ušlo slučajno. Još je za vreme Luja XIV, poznatog kao Kralj sunca (Re Sole na italijanskom) sagrađen je put koji je povezivao jug Italije sa Francuskom. Deo tog puta, deonica između Rima i Napulja, naravno modernizovana inkorporirana je u autoput A1 nakon otvaranja zaobilaznice oko Rima 1988.

Krajem decembra prošle godine, otvorena je za saobraćaj i dorađena deonica autoputa, nazvana Varijante di Valico, južno od Bolonje, u dužini od 62,5 km. Radovi na većem delu ove deonice, ukupno 37 km, podrazumevali su "ubacivanje" treće kolovozne trake s obe strane postojeće ceste A1, dok je na preostala 25 km izgrađena nova sekcija sa vijaduktima i tunelima. Najduži tunel ima 8,7 km. Nova sekcija ide paralelno sa centralnim (starim) delom puta koji povezuje deo autoputa A1 između Bolonje i Firence, a cilj njene gradnje bio je da se u lošijim vremenskim uslovima omogući vozačima i alternativni pravac, radi bezbednije vožnje i izbegavanja zastoja, s obzirom da A1 u tom delu prolazi kroz planinski predeo.

Zanimljiv je statistički pogled na ono što je bilo potrebno da se izgradi "Autoput sunca":

- ukupno 15 miliona radnih dana

- 52 miliona kubnih metara zemlje iskopane na otvorenom

- 1,8 miliona kubnih metara zemlje iskopane u tunelima

- 5 miliona kubnih metara zidova i betona

- 16 miliona kvadratnih metara podova

- 853 mostova, vijadukata i sličnih radova

- 2,500 šahtova

- 572 nadvožnjak

- 38 tunela.