Nova šansa uz visok ceh pogrešne privatizacije - Kikindska fabrika Toza Marković obeležila 150 godina rada

Fabrika crepa i keramičkih pločica Toza Marković iz Kikinde svečanom akademijom obeležila je veliki jubilej - 150 godina postojanja i rada. Akademiji su prisustvovali potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković, pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Nenad Grbić, brojni poslovni partneri i gosti.

Bila je to prilika za podsećanje na bogatu istoriju fabrike. Davne 1866. godine veliki kikindski zemljoposednik Mihael Bon odlučio je da otvori fabriku cigle i crepa koja je za vek i po postojanja bila lider u svojoj branši, ali je imala i padova, pa je u avgustu 2016. godine nakon loše privatizacije, izašla iz stečaja.

Posle dvoipogodišnjeg stečaja, promene pravne forme i vlasničke strukture, u Tozi Markoviću se sprovodi plan reorganizacije, čime je nekadašnji privredni gigant dobio šansu za novi početak. Generalni direktor Vladimir Ilić rekao je da je čast biti na čelu fabrike u vreme obeležavanja ovakvog jubileja, napominjući da je retka fabrika u regionu sa istorijom kakvu ima Toza Marković. Međutim, dodao je da se od istorije ne živi i naglasio da su u realizaciji plana reorganizacije pred fabrikom veliki zadaci, uveren da predstoje bolji dani.

- Pred fabrikom su velike obaveze, ali imamo volju, viziju, znanje i ljude koji su raspoloženi da daju svoj pun doprinos u narednom periodu, da fabrika opravda poverenje koje su poverioci dali usvajanjem plana reorganizacije. Nadam se da su svetli trenuci pred nama, mnogo bolji nego prethodnih 7-8 godina. Sve što se dešava sa fabrikom je cena pogrešne privatizacije, a na nama je da to ispravimo. Učinićemo sve da ponovo budemo regionalni gigant opekarske industrije – predočio je Ilić.

Pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj AP Vojvodine Nenad Grbić sa optimizmom gleda na budućnost najveće kikindske fabrike.

- Imao sam sreću i zadovoljstvo da sam sarađivao i radio sa Tozom godinama, dok je fabrika bila evropski lider godišnje prodajući na tržištu i 100 miliona komada crepova. Nadam se da ćemo kao Kikinđani dočekati da se ponovo ponosimo Tozom i njihovim proizvodnim programom – rekao je Grbić.

Gradonačelnik Kikinde Pavle Markov poručio je da su se Kikinđani uvek ponosili vrednim creparima i keramičarima, i dodao da i lokalna samouprava priželjkuje ozdravljenje fabrike Toza Marković.

- Činjenica je kada kažete da dolazite iz Kikinde, da dobijate za to sinonim fabriku Toza Marković. To dovoljno govori koliko je ona važna za ovaj grad – rekao je gradonačelnik Markov. - Ako se pogleda kroz istoriju može se videti da je u određenim trenucima razvoj grada je bio vezan za razvoj Toze i obratno. To je jedna prirodna povezanost našeg grada sa ovom velikom firmom. Poseban je utisak da su radnici koji su proteklih decenija, radili na izgradnji privrednog giganta, velika vrednost ove firme. Poslednje dve godine mnogo toga činimo i smatram da smo nešto kao lokalna samouprava učinili da pomognemo, a na rukovodstvu Toze Markovića je da smogne snage i znanja kako bi ovu kompaniju vratilo u život. To nije mali zalogaj, ali jeste i prioritet ovog grada.

Plan za oporavak

Posledica loše privatizacije bila su dugovanja od oko 50 mil EUR. Izlaskom iz stečaja deo dugovanja pretvoren je u vlasnički udeo poverilaca, pa je JP Srbijagas postao većinski vlasnik sa 65%. Prema planu reorganizacije, uz godinu grejs perioda, treba da se obezbede uslovi za oporavak i u narednih 10 godina izmiri dug od oko 25 mil EUR. U fabrici je sada uposleno 650 radnika, a trenutno svoje proizvode isporučuje na tržište 16 zemalja.