Zasejana tek petina pšenice - Smanjene subvencije uticale na ovogodišnju jesenju setvu

Setva pšenice u Srbiji uveliko kasni - posejana je tek na 20% površina, iako je u isto vreme prošle godine to bilo i tri puta više. Poljoprivrednici kažu da je to samo mali deo posledica drastično smanjenih državnih subvencija za biljnu proizvodnju u ovoj godini. Kasno skidanje kukuruza, da bi se što manje sušio kad se obere, takođe povlači za sobom da setva pšenice uđe čak u decembar, iako bi optimalno bilo da za koji dan bude završena.

- Slabo zasejane površine odraz su toga što nije bilo subvencija - priča Miroslav Ivković, poljoprivrednik iz Novog Žednika.

- Kada poljoprivrednici imaju takve podsticaje, njima je tržišna cena dobra. Ljudi sada odlažu jesenju setvu u nadi da će se nešto desiti. A neki od njih, umesto da kupuju semensku pšenicu, seju sopstvenu, iz proizvodnje. Tako se odmah zna da će biti manji prinos i lošiji kvalitet.

Kako kaže Ivković, Hrvatska daje svojim poljoprivrednicima 370 EUR, a Mađarska i do 400 EUR. Poljoprivrednici u Srbiji za biljnu proizvodnju od ove godine dobijaju samo 2.000 dinara po hektaru zemlje i isto toliko po hektaru za đubrivo.

Prema rečima Vukosava Sakovića, predsednika Fonda za žito, setva pšenice se godinama odlaže i produžava do sredine decembra.

- Pšenica se seje uglavnom na njivama gde je kukuruz, a berbu poljoprivrednici odlažu da bi se osušio na oranicama. Samim tim pomeraju i setvu pšenice - objašnjava Saković.

- Na kraju se uvek završi tako da pšenicu imamo na blizu 600.000 hektara.