Uskoro prva inicijalna javna ponuda akcija na Beogradskoj berzi - Tri kompanije veoma zainteresovane

Direktor Beogradske berze Siniša Krneta najavio je realizaciju prve inicijalne javne ponude akcija (IPO) u Srbiji.

Uoči održavanja 15. Međunarodne konferencije Beogradske berze Upgrade in Belgrade Krneta je za Magazin Biznis ocenio da su u ovom trenutku "tri kompanije jako blizu, ali je jedna od njih donela odluku" da model IPO koristi za finansiranje rasta i razvoja od maja naredne godine.

- Investitori nisu problem. Oni će sigurno biti zainteresovani, jer nemaju gde da ulože svoju štednju u uslovima ekstremno niskih kamatnih stopa - kazao je Krneta.

Na pitanje da li za model IPO Srbiji nedostaje ključni "ledolomac" Krneta je rekao da je u svim zemljama gde se taj model koristio za finansiranje razvoja, led probila država kroz proces privatizacije. On je dodao da ukoliko država probije led, ona će vrlo lako prokrčiti put da se svi akti potrebni za taj postupak sprovedu.

- U Srbiji postoji dobra regulativa, ali je niko u praksi nije testirao. Privatne kompanije ili banka nisu u mogućnosti da otklanjaju prepreke u regulativi - rekao je direktor Beogradske berze.

Direktor Beogradske berze Siniša Krneta ranije je objasnio da je poslednji IPO u Srbiji bio pre Drugog svetskog rata i da 15 godina traje borba te institucije da dođe do inicijalne javne ponude akcija na srpskoj berzi.

On je objasnio da je odlukom da se realizuje prvi IPO, Srbija "krenula putem koji je prepun mina, ali to radimo zato što berza nije mesto za mistifikaciju".

- Mistifikacija postoji samo tamo gde ne postoji znanje. Berza nije kockarnica niti veliki rulet, već egzaktna društvena institucija koja ima ulogu lokomotive rasta i razvoja ekonomije. Ako ikada želimo da kao društvo budemo razvijeni moraćemo da imamo i razvijenu berzu - rekao je Krneta.

Nijedna vlada, istakao je Krneta, u prethodnih 15 godina nije tretirala IPO kao model privatizacije.

On je rekao da je Beogradska berza najveći deo svojih kapaciteta i resursa usmerila na promociju IPO.

- Razgovaramo sa vlasnicima kompanija zašto bi bilo dobro da se odluče za IPO. Ne nudimo "med i mleko", niti pričamo da je IPO rešenje svih njihovih problema, već im predočavamo sve prednosti i mane. Jedna od najvećih mana jeste to da se vlasnici odriču dela vlasništva u budućnosti. Strateško je pitanje do kog nivoa je to za sadašnje vlasnike prihvatljivo - kazao je Krneta.

Po njegovoj oceni, "jako je važno da se vlasnicima kompanija objasni da ne smeju da prestanu da ulažu u svoj razvoj jer to vodi u kolaps".

- Razvoj može da se finansira iz sopstvenog džepa, bankarskim dugom, preskupim izdavanjem obveznica ili prikupljanjem kapitala - kazao je Krneta i dodao da nije posao berze da putuje kroz zemlju i da animira, već bi to trebalo da rade investicioni fondovi.

On je dodao da srpske kompanije radije idu u banku po novac nego na tržište kapitala "zato što je to verovatno lakše i za vlasnika i za menadžere".

- IPO zahteva šest meseci "krvavog" posla – pripremu dokumenata, komunikaciju sa investitorima, novu organizaciju kompanije i na kraju kompanija prestaje da biva kompanija jednog ili dvojice vlasnika - objasnio je Krneta.

Srpsko tržište kapitala se, po njegovim rečima blago oporavilo posle dramatičnog pada pre osam godina.

- U ovoj godini će stanje biti najbolje u odnosu na drastičan pad prometa u 2008. godini. Razume se, struktura materijala kojim se trguje se promenila: učešće obveznica u ukupnom prometu ranije nikada nije prelazilo 15 odsto, ostalo su sve bile akcije, a sada učešće akcija jedva dobaci do 15% - kazao je Krneta.

On je istakao da u Srbiji ima samo osam listiranih kompanija, a da je malo stranih investitora. Investitori su, prema rečima Krnete, izgubili poverenje u srpsko tržište kapitala zbog slučajeva koji su se dešavali "petkom posle podne", kao što su Agrobanka i Univerzal banka.

- Mnogi akcionari, pre svega strani investitori, u sporu su sa Srbijom upravo zbog slučaja Agrobanke. Poverenje treba povratiti, ali berza nije u stanju da sama to uradi, jer nije ni uticala da se takvi slučajevi dese - rekao je Krneta.