MMF traži od Vlade da sredi Poštansku štedionicu i Dunav osiguranje

Međunarodni monetarni fond traži da srpske vlasti do kraja godine definišu strategiju za konsolidaciju Dunav osiguranja i Poštanske štedionice. Papiri snimljenog stanja u ovim državnim kućama moraće da se stave na sto delegaciji MMF, koja od danas boravi u Beogradu, jer su oni uslov za šestu reviziju aranžmana.

Posebno kratak rok Beograd ima u vezi sa Dunav osiguranjem, jer će do kraja novembra morati da jasno definiše njegovu strategiju privatizacije i to isključivo na osnovu procene nezavisne revizorske kuće.

Pored toga, zvaničnici ove finansijske institucije proveravaće i šta je urađeno na reorganizaciji Poštanske štedionice, koja po njihovoj viziji ne može više da bude servis za kreditiranje velikih državnih preduzeća već svoju orijentaciju treba da usmeri na poslovanje sa stanovništvom i malim i srednjim preduzećima.

MMF je posebno insistirao da država dostavi izveštaj o svom nadzoru nad ovom bankom.

- Oni imaju informaciju da Poštanska štedionica nije najbolje prošla na testovima NBS. Posebno su insistirali da im se dostave izveštaji o rizičnim kreditima koji, iako su na nivou države smanjeni, u ovoj banci povećani. Do tog povećanja je došlo nakon 31. maja ove godine, kada je država ukinula zaštitu od poverilaca - objašnjava izvor lista Blic.

Poštanska štedionica ima 114 ekspozitura i 1.500 zaposlenih. Ima blizu dva miliona klijenata, a karakteristika je to što je ova državna banka bila primorana da prihvati klijente nekoliko ugašenih banaka - Razvojne banke Vojvodine, Nove Agrobanke, Univerzala i PBB, što je nesumnjivo opteretilo njeno poslovanje. NBS je u bancu otkrila dosta loših kredita i neodgovarajuće procenjenih obezbeđenja, pa je njenu kapitalnu adekvatnost smanjila za čak 9,74%.

Istovremeno, Dunav osiguranje je u prviom kvartalu ove godine poslovao u plusu, odnosno njihov neto dobitak je bio 830 miliona dinara. Međutim, ovu kompaniju pratile su ranije mnoge afere zbog nenamenskog trošenja novca.

Reč je o sklapanju fiktivnih ugovora na troškove reklame i propagande, za šta je potrošeno 6,5 mil EUR, kupovinu obveznica propalih preduzeća, ali i sumnjivim garancijama kojima su pokrivani milionski krediti Dunav banke, koje privatnici nisu vraćali.