Prema sagledavanju februarskih pokazatelja, iz NBS neprijatno upozorenje - inflacija ponovo preti

(Radovan Jelašić)

Ukoliko se ne krene u obračun sa poskupljenjima, preti nam opasnost od pokretanja inflatorne spirale, jer će se pojačati pritisci na Vladu Srbije za povećanjem zarada.

Na ovo je u petak (29. februar 2008. godine) upozorio Radovan Jelašić, guverner NBS, ističući, međutim, da ni jedna povišica plate ili penzije ne može da poveća životni standard građana u većoj meri nego što to može niska stopa inflacije.

Na žalost, očekuje se da će februarski rast tržišnih cena biti iznad 6% na godišnjem nivou, što je prvi put posle 14 meseci, a ukupna godišnja inflacija u ovom mesecu će preći granicu od 11%. Međugodišnji rast regulisanih cena je 15%, a ono što najviše pogađa stanovništvo po džepu su poskupljenja poljoprivrednih proizvoda od 30%.

Trenutno, skoro svi ključni, makroekonomski faktori deluju inflatorno.

- Inflatorna očekivanja su velika i rastuća - istkao je Jelašić. - Poskupljenje struje, naročito za privredu može da dovede do rasta tržišnih cena i do skoka bazne inflacije. Uz to, nafta na svetskom tržištu je dostigla rekordnih 102 USD za barel. Kurs dinara je značajno opao od početka godine i to za 5,1%, odnosno evro je skočio sa 79,24 na 83,46 dinara. Postoji mogućnost od fiskalne ekspanzije i porasta zarada.

Takođe, prema rečima guvernera NBS kretanja na svetskom finansijskom tržištu su nepovoljna. Krediti za nas su poskupeli, odobravaju se na kraći rok i u manjim iznosima. Kreditni rizik za Srbiju sada iznosi 3%, a kreditni rejting, prema agenciji "Standard&Poors" isključivo je povezan sa time u kojoj meri će zemlja nastaviti evropsku integraciju i odnosom sa investitorima.

- Zbog nastale političke krize, neki investitori odlažu dolazak, čak i Narodnoj banci se otkazuju dogovoreni sastanci - rekao je Jelašić. - U Srbiji je lane, ušlo 7,1 milijarda USD stranog kapitala, privatnim kanalima, a kakav će trend biti ove godine neizvesno je. Dodatno trošenje države u ovakvim uslovima bilo bi krajnje destabilizujuće.

Od druge polovine godine, kako je rekao guverner NBS, građani će morati sve svoje rate po osnovu kredita, kreditnih kartica i dozvoljenog minusa svedu na zakonom propisanih 30% od plate.

Tako, ako neko zarađuje 30.000 dinara mesečno, platu može da optereti sa ratom od 9.000 dinara. Ukoliko ima kreditnu karticu sa limitom od 100.000 dinara i minimalnom mesečnom otplatom od 5%, rata iznosi 5.000 dinara.

Ukoliko uz karticu koristi i dozvoljeni minus od jedne plate, odnosno u visini od 30.000 dinara, od 1. jula će opterećenje plate biti uvećano za ratu minusa od 5%, odnosno u ovom slučaju 1.500 dinara. To znači da za eventualni kredit klijentu rata može da bude samo 2.500 dinara.