Lista novih lekova rebus za lekare

Lista lekova koji se izdaju o trošku zdravstvenog osiguranja dva puta je proširivana u toku ove godine, ali na popisu koji sada obuhvata ukupno 2.450 medikamenata nije naznačeno koji se zaista pojavljuju prvi put, a koji su samo u drugačijim pakovanjima i izmenjenim dozama.

Nova, proširena lista lekova koji se izdaju o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje na snagu je stupila 24. septembra. Dodato je 102 medikamenta, ali nije jasno naznačeno koji od njih se na listi pojavljuju prvi put, a koji su samo u drugom pakovanju ili drugačijim dozama, kao što je bilo sa većinom od 220 medikamenata kojima je lista proširena sredinom juna.

Jedino objašnjenje, u izjavi RTS-u, dao je Petar Stajković, direktor pravnog sektora RFZO-a, rekavši da 68 lekova sa ovog spiska "predstavlja terapijsku alternativu lekovima, koji već jesu na listi – radi se o izuzetno značajnim lekovima za maligna oboljenja, HIV, za lečenje steriliteta i drugih indikacija".

Pažljivim "pročešljavanjem" liste može se videti da su, na primer, prvi put našim pacijentima dostupni neki od najsavremenijih citostatika za tretman kancera pluća, dojke, bubrega, leukemije... kao i za hronični hepatitis C. Oni su uvršteni na takozvanu C listu, što znači da je za njihovo korišćenje pacijentu potrebno da ima stručno mišljenje tri lekara specijalista iz nekog kliničko-bolničkog centra, sa VMA ili instituta za onkologiju.

Na aktuelnoj, proširenoj listi nema inovativnih lekova, ali je svakako dobra vest da su se konačno pojavili pojedini pomenuti originalni, kao i generički lekovi. Da podsetimo, ministar Lončar je obećao da će do kraja godine našim pacijentima biti dostupni i najsavremeniji inovativni lekovi.

Dr Ana Popović, direktor udruženja Genezis koje okuplja inostrane proizvođače generičkih lekova koji posluju u Srbiji (Sandoz, Rihter Gedeon, Bosnalijek, Belupo, Teva"..), kaže da je sadašnja lista više nalik na one u ostalim evropskim zemljama.

– Generički lekovi su svuda najbrojniji na listama medikamenata koje plaća državno zdravstveno osiguranje. Oni su jevtiniji od inovativnih lekova, a druga prednost jeste što su u upotrebi dugi niz godina – kaže dr Ana Popović, dodajući da očekuje da dopune i revizije liste ubuduće budu češće i da se na njima nađe veći broj preparata.

Izabrani lekari koji u domovima zdravlja pišu recepte za lekove sa A, A1, B, i D liste, kažu da nigde ne mogu da nađu objedinjeni spisak tih 68 novih lekova o kojima je govorio Petar Stajković iz RFZO-a.

Novi nazivi lekova se samo pridodaju već postojećim na jedinstvenoj listi, pa se lekari u domovima zdravlja u tome teško snalaze.

Dr Nevenka Dimitrijević, izabrani lekar u beogradskom domu zdravlja Voždovac i PR Sekcije za opštu medicinu Srpskog lekarskog društva, kaže da su lekari potpuno skrajnuti u lancu obaveštavanja o novim lekovima, jer im u pisanom obliku više i ne dostavljaju izmene. Kaže da je teško snaći se u toj "šumi" naziva lekova, kojih na četiri liste ima ukupno 2.450. Više ni Apotekarska ustanova ne izdvaja one medikamente koji su novi na listi ili im je promenjen režim izdavanja – što je nekada imala običaj da čini.

– Nigde nije jasno naznačeno šta je novo, već se ista lista samo prerađuje. Svaki lekar mora sam da se informiše o promenama na listi. Naravno, ne možemo odmah celu listu da savladamo, a nemamo ni pristup internetu na radnom mestu, da bismo se informisali na sajtu RFZO-a – navodi dr Dimitrijević.

Sagovornica Politike ukazuje da ne samo da lekari ne dobiju pregledan uvid o tome šta je novo na listi već bivaju stavljeni u potencijalno opasne situacije da ih Fond kažnjava zbog toga što su na recept prepisali neki lek mimo propisa, odnosno suprotno onome kako bi trebalo uraditi u skladu sa inoviranom listom.

Dr Milica Nikolić Urošević, izabrani lekar beogradskog doma zdravlja Vračar i predsednica Udruženja izabranih lekara opšte medicine, primećuje da nova lista neretko samo promeni naziv ili pakovanje leka, naročito kada je reč o generičkim lekovima. Ona navodi da je problem što se pacijenti vezuju za pakovanja, pa čak i kad umesto 20, lek novog proizvođača sadrži 30 tableta po istoj ceni, oni istrajavaju da dobiju stari lek, jer tvrde da im odgovara. Prema iskustvima lekara, u tom pogledu su "najkonzervativniji" pacijenti u srednjem životnom dobu, a naročito oni koji dobijaju terapiju za visok krvni pritisak.