(E Magazin) Do 2021. godine Srbiji će nedostajati oko devet kubnih metara kvalitetne vode u sekundi

PRETI LI NAM ŽEĐ?

Do 2021. godine Srbiji će nedostajati oko devet kubnih metara kvalitetne vode u sekundi



Istraživanjem je utvrđeno da u Srbiji od 29 okruga i grada Beograda, samo u 10 okruga procenjene količine podzemnih voda su veće od potrebnih količina visokokvalitetnih voda. Karakteristično je da samo u tri okruga taj suficit nije iz vodonosnih sredina u području aluvijalnih ravni u kojima je isti preko 12 m3/s. Suficit koji se pojavljuje u količini od 3,4 m3/s u Zlatiborskom, Pirotskom i Metohijskom izvorištu postiže se zahvaljujući postojanju mogućnosti kaptiranja karstnih izvora.

lnače, za period do 2021. godine deficit potrebnih količina kvalitetnih voda nedostajaće za Vojvodinu oko 0,55 m3/s, Centralnu Srbiju 6,59 m3/s, Kosmet 1,96 m3/s, a u celini za Republiku Srbiju oko 9,1 m3/s. Preti li to nama žed?!


Beograd najveći

Najveći vodovodni sistem u Srbiji je - beogradski. To je ujedno i najstariji sistem koji je formiran još 1892. godine. Sada se trenutno za potrebe grada i prigradskih naselja koristi oko 7 m3/s, od čega oko 6 m3/s podzemnih voda iz aluvijalnih naslaga Save sa izvorišta Makiš, Ada Ciganlija, Novi Beograd i Boljevci. U toku prošle godine završeni su radovi na postrojenju „Makiš-jezero“ kapaciteta 1 m3/s. Danas sistem beogradskog vodovoda obezbeđuje oko 8 m3/s pijaće vode. Od ovih količina oko 5,5 m3/s predstavlja prečišćena podzemna voda, a oko 2,5 m3/s obezbeđeno je prečišćavanjem voda reke Save.

Beogradsko izvorište obuhvata 99 bunara sa horizontalnim drenovima i 46 cevastih bunara, oko 200 km glavnih potisnih cevovoda (profila 400 do 1.400 mm), tri postrojenja za tretman podzemnih voda i prateće objekte. Sadašnje potrebe za vodom usled ekstenzivnog rada industrije ne pokazuju realne veličine, ali se u bliskoj budućnosti očekuje nedostatak pitke vode u visini od 1 m3/s. lzgradnjom gorepomenutog postrojenja u Makišu, taj će se problem rešiti.



Inače, u Srbiji su srednjoročnim planovima postavljeni osnovni temelji za sprovođenje akcije zaštite čovekove sredine i vodosnabdevanja. O kakvoj je problematici reč govori i činjenica da su formirana posebna ministarstva na republičkim nivoima da bi se kao institucije brinula i razrešavala problematika zaštite čovekove okoline. Konkretno, institucionalno razrešavanje problema voda regulisano je preko Zakona o vodama, Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o zaštiti izvorišta vodosnabdevanja, Pravilnik o odredivanju ZSZ i dr. Postoji mišljenje da ponuđena zakonska resenja nisu adekvatno postavljena i u konkretnim prilikama se ne izvršavaju. Primera radi u Pravilniku koji određuje oblast zaštite izvorišta vodosnabdevanja ne navodi se ko je nadležan za određivanje pojaseva zone sanitarne zaštite i sl... Preuzimanje zaštite nekog izvora za vodosnabdevanje veoma je složen i odgovoran posao, tako da svaka improvizacija proizvoljnog odredivanja zone sanitarne zaštite može naneti velike štete. To je naročito izraženo kod svih površinskih vodotokova i to na području očuvanja i obezbeđenja propisane kategorije vodotoka.




Razvojni programi

Centri tehnološke moći u svetu upućuju na sve jače integracije na nacionalnom nivou i u okviru mutlinacionalnih korporacija koje efikasno reaguju na vrhunske tehnološke izazove. Istovremeno ovi procesi u zaštiti životne sredine sadrže elemente monopola, protekcionizma i mehanizma za održavanje prevlasti nad zemljama u razvoju. Jer, da bi održali visoki nivo ekološke zaštite, pogotovo sa vodama, oprema i ostalo se mora kupiti od razvijenih zemalja. Tehnološke studije vodećih istraživača u svetu identifikuju razvojne programe iz sledećih oblasti:

Energija (energija i novi biološki procesi, štednja energije, solarna energija, industrija i energija okeana;

Materijali (keramika, smeše i zamena metala, antikorozioni postupci i reciklaža otpadnog materijala, konzerviranje materijala, korišćenja ruda iz mora, tehnologija kosmosa i istraživanje mineralnih resursa);

Biotehnologija (industrija i obnovljivi resursi, genetski inženjering, industrijski postupci i enzimi inženjering, šumski resursi i biološki inženjering);

Poljoprivredna i prehrembena industrija (plodnost zemljišta i hemijska industrija - tehnologija, kulture i mikrobiologije, stočna hrana i hemijski proizvodi, snabdevanje vodom i nove tehnologije, novi tehnološki postupci i konzerviranja, resursi iz okeana i nove tehnologije;

Preradivačka industrija (fotohemija, proizvodni postupci i laserska tehnika, industrija i robotika, modularna fabrikacija);

Transport i komunikacije (transport i fotobaterije, vozila i nove tehnologije regulisanja saobraćaja, putovanja i kosmičke tehnologije, sateliti);

Zdravstvo (zdrastvene službe i instrumenti za dijagnozu i negu na bazi računara, unapređenje zdravlja i tehnologije za prevenciju od bolesti, sanitarna politika i sistem podataka o zdravlju, hirurgija i nove tehnologije);



Sagledavajući, dakle, celokupnu problematiku globalne zaštite čovekove okoline, a posebno vodotokova, može se konstatovati da se na tom područlu postižu rezultati, ali je to nedovoljno. Najizraženiji problemi nedostatka vode, pogotovo pijaće, u letnjim mesecima bitno ugrožavaju ne samo životni standard, već i elementarnu egzistenciju. Zato čovekova aktivnost mora biti tako određena da na osnovu gorepostavljenog i rekonceptualiziranog tržišnog i životnog prostora svoj miks u pogledu ekoloških zahteva uokviruje na sledeći način: proizvoditi takvu robu koja neće nakon upotrebe zagađivati čovekovu okolinu; distributivne centre formirati na prostorima koji ne remete prirodnu okolinu; u politici cena ukalkulisati anticipativno u prodajnu cenu proizvoda neutralisanje štetnih učinaka na okolinu za vreme i nakon korišćenja vode; pomoću promocije informisati, usmeravati, podsticati i edukovati potrošače da ne koriste proizvode štetne za okolinu i, što je najvažnije, edukovati sve potrošačke segmente razvijajući svest o potrebi zaštite i unapređenja čovekove okoline.



Prihvatanjem svih inicijativa u smislu rekonceptualizacije tržišta kao institucije i postavljanjem ekoloških zahteva, pa i podsistema u okviru marketinških aktivnosti, omogučiće se zadovoljavanje osnovnih kriterijuma zaštite životne sredine, a to sve pod uslovom da se normativna (zakonska) akta sprovedu u delo.

Ranija konstatacija da naša zemlja nema postavljenu strategiju zaštite čovekove sredine, uverava nas u nastojanjima da se već danas mora početi na njenom stvaranju i ostvarivanju.


Budućnost u brojkama

Potrebne količine visokokvalitetnih voda do 2021. godine, prema proceni stručnjaka, kretaće se u ovim veličinama:
Vojvodina - 22,48 m3/s
Centralna Srbija - 46,46 m3/s
Kosmet - 5,35 m3/s
Republika Srbija (ukupno) - 76,25 m3/s.



Piše: prof. dr Božidar Mihajlović
b.mihajlovic@emagazin.co.yu


Poziv na pretplatu www.emagazin.co.yu