Duing biznis lista ne pokazuje da li se zakoni primenjuju - Srbiji potrebna berza za male firme

Doing business lista se odnosi na promene zakona i regulative ali, posebno u zemljama u tranziciji u regionu, ne govori da li se ti zakoni primenjuju na pravi način, kaže jedan od njenih tvoraca Simeon Đankov, ekonomista Svetske banke i bivši ministar finansija Bugarske.

- Dakle za procenu uslova poslovanja, potrebni su vam dodatni pokazatelji. Doing business lista je dobar početak za strane investitore jer im omogućava da uporede zemlje, i da zaključe ko je u čemu bolji kada je reč o regulativnom okviru, odnosno, da neke zemlje uporede sa državama u kojima su im uslovi poslovanja poznati - objašnjava on.

Sledeći korak je, prema njegovim rečima, dolazak investitora u neku zemlju kako bi iz razgovora sa partnerima i stručnjacima, saznali da li se zakoni primenuju.

- I tada oni saznaju da li su sudovi neefikasni, lokalne uprave spore, koji su eventualni nedostaci u poslovnom okruženju - ističe bivši bugarski ministar.

Đankov je učestvovao u reformi javnog sektora u Bugarskoj i kaže da je broj državnih službenika u toj zemlji smanjen za 15%, ali da je glavni reforma bila zapravo povećanje plata zaposlenih u javnoj upravi za skoro 50%, i to tokom ekonomske krize.

- Pošli smo od pretpostavke da ako su državni službenici dobro plaćeni, onda ćemo iskoreniti korupciju i biće efikasniji. Uveli smo i princip rotacije. Dakle, nekada je važilo pravilo da onaj ko se zaposli u nekom ministarstvu, tu ostaje do penzije. Dakle nije bilo motiva da unaprede svoj rad. Zato smo uveli pravilo da svake četiri godine zaposleni u jednom ministarstvu prelaze da rade u drugo ministarstvo. To je mladim ljudima pružalo mogućnost da napreduju i unelo novu energiju u rad ministarstava. To iskustvo preuzeli smo od Holandije, gde se rotacija zaposlenih u državnoj upravi dogadja svake tri godine - objašnjava on.

Đankov ističe i da je na početku tranzicije u Bugarskoj vladalo pogrešno uverenje da će finansije obezbediti velike strane banke, iz Austrije, Nemačke i Italije.

- To jeste bilo rešenje za velike kompanije, ne i za mali biznis. Velike strane banke ne pridaju posebnu pažnju malim preduzećima, morate da otvarete lokalne banke, i mora da postoji berza, ne poput one u Londonu, već berza za male firme. Takva berza, samo za male firme, postoji u Poljskoj i Rumuniji, a potrebna je i Srbiji i Bugarskoj, kako bi se razvio sektor malih preduzeća - savetuje on.