Objavljen Nacrt zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije

Ministarstvo pravde objavilo je u petak, 30. septembra na svom sajtu Nacrt novog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji predviđa jasnija i strožija pravila o odgovornosti funkcionera, teži smanjenju rizika od korupcije i poboljšava efikasnost rada Agencije i jača njenu nezavisnosti.

Ministarstvo je pozvalo građane i stručnu javnost da se uključe u javnu raspravu i dostave svoja mišljenja i komentare.

Javna rasprava predviđena je da traje od 1. oktobra do 15. novembra nakon čega će Ministarstvo pravde sačiniti izveštaj o javnoj raspravi u roku od 15 dana od njenog okončanja.

Nacrt zakon pored ostalog predviđa uvođenje nove zabrane za javne funkcionere, tako što propisuje da oni ne smeju da upotrebe radi sticanja koristi ili pogodnosti za sebe ili drugog ili nanoššenja šštete drugom, informacije do kojih su došli u obavljanju te funkcije, ukoliko te informacije nisu dostupne javnosti.

Bitnu novinu u odnosu na važžeći zakon predstavlja prošširenje nadležžnosti Agencije na sprovođenje analiza rizika od korupcije u radu organa javne vlasti i sačinjavanje izvešštaja sa preporukama za otklanjanje tih rizika.

Na taj način, kako se navodi u obrazloženju zakona, obezbeđuje novi mehanizam za uspostavljanje i unapređenje institucionalnog integriteta, odnosno sistema nacionalnog integriteta.

Javni fukcioneri prema novim rešenjima ubuduće će biti dužni da pored imovine prijavljuju i prihode, odnosno, objekat krivičnog dela zbog propuštanja ili laganja se proširuje i na prihode.

Pored toga, jedna od najbitnijih novina je i prošširenje kruga povezanih lica čiju imovinu i prihode je javni funkcioner dužžan da prijavi Agenciji.

Tako se obaveza podnoššenja izvešštaja o imovini i prihodima prošširuje i na roditelje, odnosno usvojitelje i decu, odnosno usvojenike javnog funkcionera, nezavisno od toga da li žžive sa njim u istom porodičnom domaćinstvu ili ne.

Novim zakonom propisano je da za određene prekršaje za koje je tim zakonom predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu do 50.000 dinara, ovlaššćeno lice u Agenciji izdaje javnom funkcioneru ili odgovornom licu prekrššajni nalog.

Na taj način učinilac prekršaja se oslobađa od plaćanja druge polovine izrečene kazne.

Inače, za sve propisane prekrššaje predviđena je novčana kazna, čiji se su predloženi minimumi i maksimumi primereni su težžini prekrššaja, navodi se u obrazloženju Nacrta zakona.

Novi zakon takođe uvodi pojam "organ javne vlasti"" koji, kako navode pisci nacrta, radi pojačane zašštite javnog interesa, obuhvata šširi krug organa i drugih pravnih lica u odnosu na važžeće zakonsko reššenje, dok se značenje pojmova "javni funkcioner"" i "javna funkcija"" u potpunosti vezuje za značenje pojma ""organ javne vlasti"".

Kada je u pitanju sukob interesa Nacrt zakona iz definicije izostavlja privatni interes da bi se otklonila mogućnost šširokog tumačenja zakona, ali uvodi obavezu obavešštavanja o postojanju privatnog interesa.

Novim zakonom definišše se nedozvoljeni uticaj na javnog funkcionera, dok se kumulacija javnih funkcija uređuje na sušštinski drugačiji nacin.

Naime, od pravila da funkcioner sme da obavlja samo jednu javnu funkciju postoje samo dva izuzetka - prvi izuzetak su situacije kada je funkcioner Ustavom ili zakonom obavezan da istovremeno obavlja dve ili višše javnih funkcija (recimo predsednik Vrhovnog kasacionog suda istovremeno je i predsednik Visokog saveta sudstva).

Drugi izuzetak su funkcioneri koji obavljaju dve ili višše javnih funkcija na koje se bira neposredno od građana, osim u slučajevima nespojivosti utvrđenih Ustavom.