Nedavno usvojene uredbe Vlade stvaraju povoljno i "bankabilno" pravno okruženje za investitore u sektor obnovljive energije u Srbiji

Sredinom juna, Vlada Republike Srbije usvojila je nekoliko ključnih podzakonskih akata kojima je uređeno pitanje investicija u sektor energije iz obnovljivih izvora. Ovo predstavlja dugo očekivani nastavak novog Zakona o energetici, koji je stupio na snagu 30. decembra 2015. godine i čiji je cilj da, između ostalog, ohrabri investiranje u sektor energije iz obnovljivih izvora u Srbiji, kao i da unapredi pravni okvir tako što će otkloniti brojne prepreke koje utiču na "bankabilnost" i finansiranje takvih projekata.

Sada kada je usvojen, očekuje se da će novi srpski pravni okvir u oblasti energetike pružiti pravi podsticaj investitorima u sektor obnovljive energije u Srbiji. Investitori su već pokazali povećan interes za ulaganje, naročito u oblasti energije vetra. Jasan pokazatelj toga predstavlja činjenica da je kvota za proizvodnju energije vetra, koja je postavljena na maksimum od 500 MW, već u potpunosti rezervisana.

Imajući u vidu značaj projekata iz oblasti energije vetra u Srbiji, kao i značaj modela ugovora o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora, u ovom članku se fokusiramo na Uredbu o modelu ugovora, kao i na analizu njenih glavnih prednosti i nedostataka.

Projekti u oblasti energije vetra

Iako su projekti u oblasti energije vetra privlačili veliki broj investitora i pre usvajanja važećeg Zakona o energetici, sve do danas nije izgrađen niti je pušten u pogon nijedan vetropark srednjeg ili velikog obima u Srbiji. Ipak, određen broj investitora u projekte značajnog kapaciteta (npr. 100 MW i više) je već pribavio neke od neophodnih odobrenja i dozvola, uključujući građevinske dozvole, kao i status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije, što im omogućava da ostvare pogodnosti predviđene važećim podsticajnim merama. Prema informacijama sa tržišta, neki od postojećih investitora razmatraju da, delimično ili u celosti, prodaju svoje udele u velikom broju projekata za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Očekuje se da će se prodaja ovakvih projekata povećati usled nedavnog usvajanja novih uredbi.

Model Ugovora o otkupu električne energije

Jedno od dugo očekivanih rešenja novog pravnog okvira kojim se regulišu obnovljivi izvori energije predstavlja usvajanje Uredbe o modelu ugovora, kojom je predviđen konačan model ugovora za proizvođače iz obnovljivih izvora energije.

Prema Uredbi o modelu ugovora, trajanje podsticajnog perioda je i dalje 12 godina (kao što je bilo predviđeno prethodnom regulativom), dok je podsticajna otkupna cena za električnu energiju proizvedenu putem energije vetra ostala na nivou od 9,2 evro centi po kilovat satu. Naše razumevanje je da investitori smatraju da su ovakav podsticajni period i visina podsticajne otkupne cene pozitivni i dovoljni da im obezbede adekvatan profit i osiguraju siguran povraćaj investicije.

Uredba o modelu ugovora predviđa formu i sadržinu Ugovora koji mora biti zaključen između prodavca/proizvođača električne energije i kupca/garantovanog snabdevača, od čega ugovorne strane ne smeju odstupati. U tom cilju, Uredba o modelu ugovora izričito predviđa da će se odredbe Ugovora koje za cilj imaju izmenu, dopunu ili izostavljanje relevantnih odredbi sadržanih u Uredbi o modelu ugovora smatrati ništavnim. Ipak, ukoliko ugovorne strane pre zaključenja Ugovora utvrde da određena pitanja nisu regulisana Uredbom o modelu ugovora, ili ukoliko je neophodno da se određene odredbe Ugovora izmene ili dopune radi prilagođavanja Ugovora konkretnom projektu, mogu izmeniti ili dopuniti odredbe Ugovora uz saglasnost Ministarstva rudarstva i energetike.

U skladu sa Zakonom o energetici, garantovani snabdevač vodi registar Ugovora i objavljuje ih na svojoj internet stranici.

Ključne prednosti predviđene Uredbom o modelu ugovora

Uvođenje mogućnosti zaključenja ugovora o stupanju u projekat u korist zajmodavca. Uredbom o modelu ugovora je prvi put predviđena mogućnost da lice imenovano od strane zajmodavca prodavca/proizvođača električne energije postane ugovorna strana ugovora o otkupu električne energije i da stupi u projekat. Ovakva mogućnost postoji na osnovu ugovora o stupanju u projekta koji po modelu datom u prilogu Uredbe o modelu ugovora zaključuju prodavac/proizvođač električne energije (zajmoprimac), zajmodavac prodavca/proizvođača električne energije i garantovani snabdevač. Ipak, ova mogućnost je predviđena samo za ugovore o otkupu električne energije zaključene za elektranu čija je ukupna instalisana snaga preko 30 MW. Bilo koji od sledećih događaja povlači mogućnost imenovanja (od strane zajmodavca prodavca/proizvođača električne energije) drugog lica na mesto prodavca/proizvođača električne energije: (i) nastupanje događaja koji predstavlja kršenje ugovora o kreditu; (ii) ako prodavac/proizvođač izgubi status povlašćenog proizvođača ili status privremenog povlašćenog proizvođača; (iii) ako nastupi događaj koji daje kupcu/garantovanom snabdevaču pravo da raskine Ugovor.

Uključivanje političkih događaja u pojam više sile. Uredba o modelu ugovora proširuje definiciju više sile tako što pod višom silom podrazumeva i određene političke događaje, kao što su ratno i vanredno stanje, terorizam, revolucija, javne demonstracije, sabotaže, vandalizam, štrajk; akt nacionalizacije ili eksproprijacije u pogledu elektrane, odnosno dela elektrane; postupanje državnog organa, koje ima za posledicu da licenca, dozvola, odobrenje ili drugo ovlašćenje koje je neophodno za izvršavanje obaveza ili ostvarivanje prava iz Ugovora, prestane da bude punovažno ili ne ostane na snazi, ili ne bude izdato, izmenjeno ili produženo u propisanim rokovima; međunarodne sankcije, kao i stupanje na snagu akata međunarodnih organizacija koji obavezuju Republiku Srbiju, ako usled njihove primene garantovani snabdevač ne bude mogao da ispunjava obaveze po osnovu podsticajnih mera; delimičan ili potpun prekid rada sistema ili dela sistema za vreme važenja odluke o proglašenju vanredne situacije.

Iako ova izmena predstavlja značajan napredak u odnosu na koncept više sile koji je bio predviđen ranijim propisima, Uredba o modelu ugovora ne predviđa mogućnost naknade izgubljene dobiti prodavcu/proizvođaču električne energije tokom perioda delovanja više sile. Umesto toga, olakšica predviđena za oštećenu stranu sastoji se u tome da se pravna dejstva Ugovora odlažu za vreme delovanja više sile, odnosno postoji mogućnost oslobođenja od ispunjenja obaveza tokom perioda delovanja više sile, kao i da se period važenja Ugovora produžava za period delovanja više sile.

Isplata usled raskida izričito pokriva celokupne troškove finansiranja. Isplata usled raskida prema Uredbi o modelu ugovora sada izričito predviđa mogućnost povraćaja glavnice i kamate duga, kao i troškova u vezi sa finansiranjem ili refinansiranjem. Iako ovakav mehanizam pruža viši nivo sigurnosti za investitore i finansijere, naknada u slučaju raskida Ugovora usled političkih događaja koji predstavljaju događaje više sile je predviđena samo za projekte sa ukupnom instalisanom snagom preko 30 MW, kao i tokom određenih političkih događaja koji predstavljaju događaje više sile, kao što su eksproprijacija ili nacionalizacija u pogledu elektrane, ili u situacijama u kojima usled postupanja državnog organa, relevantna licenca, dozvola, odobrenje ili drugo ovlašćenje koje je neophodno za izvršavanje obaveza ili ostvarivanje prava iz Ugovora, prestane da bude punovažno ili ne ostane na snazi, ili ne bude izdato, izmenjeno ili produženo u propisanim rokovima.

Glavni nedostaci

Predviđena je naknadna isporuka unapred plaćene (nepreuzete) pretpostavljene električne energije u slučaju prekida rada sistema. Uredba o modelu ugovora je propustila da uredi koncept pretpostavljene proizvedene električne energije u slučaju prekida rada sistema ili dela sistema elektroenergetske mreže na način uobičajen u komparativnoj praksi, a što za posledicu ima činjenicu da je prodavac/proizvođač električne energije ovlašćen da prima isplatu podsticajne otkupne cene uz obavezu naknadne isporuke električne energije. Umesto toga, Uredba o modelu ugovora u tom slučaju predviđa da je kupac/garantovani snabdevač u obavezi da unapred plati prodavcu/proizvođaču električne energije za pretpostavljenu električnu energiju tokom prekida rada sistema koja će biti obračunata prema relevantnoj formuli i koju će proizvođač električne energije biti dužan da naknadno isporuči garantovanom snabdevaču.

Nakon isteka podsticajnog perioda, proizvođač električne energije je u obavezi da se saglasi da se produži trajanje ugovora o otkupu električne energije za period koliko je potrebno da proizvođač električne energije naknadno isporuči bez naknade onoliku količinu električne energije koja odgovara količini pretpostavljene električne energije za koju je kupac/garantovani snabdevač platio unapred u toku podsticajnog perioda. Zapravo, ovo znači da koncept pretpostavljene električne energije ne predstavlja stvarnu nadoknadu, već služi kao sredstvo za ostvarivanje kontinuiranog finansijskog prihoda za proizvođača električne energije. Dok je ovakvo rešenje očigledno bolje od scenarija gde takvo pravo uopšte ni ne postoji, rešenje koje predviđa Uredba o modelu ugovora u stvarnosti samo odlaže efekte ekonomske štete za proizvođača električne energije. Moguće rešenje za smanjenje takve štete može biti pribavljanje odgovarajućeg osiguranja.

Nije predviđen automatski mehanizam naknade štete za proizvođača električne energije za slučaj izmene propisa prema Uredbi o modelu ugovora. Uredba o modelu ugovora predviđa široku definiciju izmene propisa koja predviđa da se pod izmenom propisa podrazumeva stupanje na snagu novih propisa ili izmena i dopuna propisa posle dana zaključenja ugovora o otkupu električne energije, kojima se ciljano smanjuju prava ili uvećavaju obaveze proizvođača električne energije, a čije su posledice povećanje troškova njegovog poslovanja. Ipak, pod izmenom propisa ne podrazumevaju se propisi koji su nediskriminatorni, jednako i opšte primenjivi na privredne subjekte u Republici Srbiji bez obzira na vrstu njihove delatnosti.

Takođe, da bi proizvođač električne energije ostvario pravo na zaštitu od izmene propisa, posledice izmenjenih propisa moraju da se sastoje u negativnom uticaju na finansijski položaj proizvođača električne energije. Iako je izmena propisa dovoljno široko definisana tako da pokriva bilo koji propis koji utiče na proizvođača električne energije na gore pomenuti način, prodavac/proizvođač električne energije nema pravo da traži izmenu ugovora o otkupu električne energije u svrhu stavljanja u isti finansijski položaj u kojem je bio neposredno pre nastupanja promene propisa. Umesto toga, proizvođač električne energije podnosi predlog za izmenu podsticajnih mera.

Ako se nadležni organ u roku od 90 dana od dana podnošenja predloga prodavca/proizvođača električne energije saglasi sa njegovim predlogom, kupac/garantovani snabdevač se obavezuje da izmeni Ugovor i zaključi aneks sa prodavcem/proizvođačem koji će urediti ovo pitanje. Ipak, kako Vlada treba da odluči o svim predlozima proizvođača o izmeni podsticajnih mera u jednoj uredbi, čini se verovatnim da takva uredba ne može predvideti mehanizam kojim se pokrivaju svi gubici nastali za konkretnog prodavca/proizvođača električne energije kao posledica izmene propisa. U tom slučaju, prodavac/proizvođač električne energije ima pravo na zaštitu svojih prava koristeći mehanizam rešavanja sporova predviđen Ugovorom.

Neadekvatnost instrumenta obezbeđenja plaćanja od strane kupca/garantovanog snabdevača. U skladu sa Uredbom o modelu ugovora, kupac/garantovani snabdevač ima jedino obavezu da preda prodavcu/proizvođaču električne energije tri (3) blanko menice sa klauzulom "bez protesta" kao instrument obezbeđenja plaćanja. Iako je ovaj vid obezbeđenja plaćanja veoma rasprostranjen u komercijalnim poslovima u Srbiji, retko se koristi kao jedini instrument obezbeđenja. Iako Uredba o modelu ugovora pruža veću sigurnost u pogledu momenta naplate menice, ona ne daje jasan odgovor u pogledu maksimalnog iznosa do kojeg takva menica može biti popunjena i realizovana. Prema tome, neophodno je da zakonodavac predvidi maksimalni iznos koji može biti naplaćen po menici.

Autori teksta su Branislav Marić i Tijana Arsenijević, advokati Zajedničke advokatske kancelarije Marić & Mujezinović u saradnji sa Kinstellar

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Izvori finansiranja - kako do novca?" možete pročitati OVDE.