Dozvolu za rad imaju 22 aerodroma u Srbiji - Uskoro letovi i na Ponikvama i Lađevcima

Dozvolu Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije za korišćenje trenutno imaju 22 aerodroma u našoj zemlji, a razvoj malih vazdušnih luka doprineo bi rasterećenju beogradskog aerodroma Nikola Tesla, jačanju privrede, turizma i saobraćaja, ali i razvoju celog regiona u kojem je taj aerodrom smešten.

Pored beogradskog, do sada je sve uslove u potpunosti ispunjavao samo aerodrom Konstantin Veliki u Nišu, dok se većina drugih malih aerodroma koristi uglavnom za avio-taksi, ili letove za sopstvene potrebe. O razvoju malih aerodroma ubuduće bi trebalo da se stara preduzeće Aerodromi Srbije koje se bavi osposobljavanjem postojećih većih vojnih i mešovitih aerodroma za prihvat putnika i robe.

Jedan od najvažnijih poslova koji bi mali aerodromi trebalo da preuzmu od Nikole Tesle je pružanje usluga lou-kost kompanijama.

Prošle godine je sa niškog aerodroma lou-kost kompanija Wizz Air otvorila redovne linije za Bazel i Malme, a nedavno je u Niš došao i Ryanair. Novi važan zadatak za niški aerodrom je, kako prenosi časopis Biznis i finansije, razvoj kargo saobraćaja.

Nedavno je u Niš dopremljena specijalizovana mašina za utovar i istovar tereta iz aviona, koja može da opslužuje širokotrupne letelice, što bi olakšalo investitorima u tom području da efikasnije dopremaju repromaterijal i drugu robu koja je do sada stizala uglavnom preko beogradskog aerodroma.

Ove jeseni, kako je najavljivano, u Srbiji bi trebalo da budu aktivirana još dva aerodroma, Ponikve kod Užica i Morava u Lađevcima kod Kraljeva.

Aerodrom Ponikve ima dozvolu za civilni saobraćaj manjih letelica, a uskoro bi trebalo da bude u punoj funkciji i tehnički osposobljen da prima i velike avione poput boinga 737-300. Prema rečima čelnika tog aerodroma, u početku će biti organizovane linije manjih aviona.

Aerodrom Morava će imati značajniju ulogu posle završetka deonice koridora 11 kod Preljine, a pojedine turske kompanije već su iskazale interes za dalji razvoj tog aerodroma.

Postoje planovi i za aerodrom u Vršcu, koji radi u sastavu Agencije za kontrolu letenja, odnosno koristi ga Vazduhoplovna akademija.

U Vazduhoplovnom savezu Srbije šansu za razvoj vide i za beogradski sportski aerodrom Lisičji Jarak, gde bi se nakon izgradnje betonske piste, kao i carinske i policijske ispostave na tom aerodromu, mogao prebaciti saobraćaj lake i poslovne avijacije.