Kamata za kupovinu stana u dinarima pala ispod 5%

Dogodilo se i doskora nezamislivo - stambeni krediti u dinarima po kamati su se skoro izjednačili s onima u evrima. Zasad je doduše sa ovakvom ponudom "istrčala" je jedna banka, ali uskoro će dinarske stambene kredite odobravati još najmanje tri ili četiri banke.

Trenutno, u toj jednoj ponudi dinarski stambeni krediti se odobravaju kao i oni u evrima na 360 meseci (30 godina), a kamata je 4,9% i promenljiva je, samo što u nju, umesto euribora, ulazi belibor (takozvana bazna kamata koja zavisi od visine referentne kamatne stope koju određuje NBS). Kamata za kredite u evrima, istina, i dalje je niža, ali se prvi put ta razlika svela na 1-2%, pa visina rate i nije toliko različita.

Kako navodi Dušan Uzelac sa portala Kamatica, banke do sada nisu bile spremne da se vezuju za dinar, te je zbog toga i ponuda dinarskih kredita bila loša.

- Problem je u bankarskoj računici, jer dinar je imao istoriju nestabilnosti. Međutim, kada pogledamo trenutnu situaciju, došlo je do poboljšanja, te je logičan nastavak da su se pojavili i dinarski stambeni krediti - naveo je Uzelac.

Kako kaže, potez banke koja je smanjila kamatnu stopu za dinarske stambene kredite je dobra stvar i dodaje da bi bilo odlično kada bi takvih kredita bilo što više.

- Kada vide ovu ponudu, ljudi će se odlučivati sve više za dinarske kredite, jer oni nemaju komponentu valutnog rizika, te građani ne moraju da razmišljaju koliki će biti evro - objašnjava Uzelac i dodaje da će veći broj kredita u dinarima vratiti poverenje građana u domaću valutu.

S druge strane, profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić smatra da bi građani pre nego što se zaduže sa ovako niskom kamatnom stopom u dinarima ipak trebalo da provere sve parametre.

- Trebalo bi pogledati kolika je efektivna kamatna stopa i koliki su takozvani bočni troškovi. Iskreno, kamatna stopa od 4,9% meni deluje prenisko - navodi Grubišić.

U svakom slučaju, do pre nekoliko godina čak 90% gotovinskih i potrošačkih pozajmica odobravano je u evrima. I tada je izgledalo kao nemoguća misija da se stvar okrene i građani počnu da se zadužuju u domaćoj valuti. Ali sada je situacija potpuno obrnuta i gotovo više niko i ne uzima gotovinske i potrošačke kredite indeksirane u evrima. Tome je, naravno, doprinela i odluka NBS da se za takve kredite obavezno izdvaja 30% učešća, međutim, presudna je bila stabilnost dinara koja je dovela do drastičnog pada kamate na dinarske pozajmice.

Tako je kamatna stopa sa nekadašnjih 20%, pa čak i 25% godišnje pala ispod 10 (za kratkoročne pozajmice do godinu ili dve), odnosno oko 13-14% za dugoročne zajmove.