Srbija na 56. od 128 mesta na Globalnom indeksu inovativnosti

Švajcarska, Švedska, Velika Britanija, SAD i Finska su najinovativnije države na svetu, a Srbija se nalazi u "zlatnoj sredini", na 65. poziciji među 128 zemalja rangiranih u novom, devetom izdanju Globalnog indeksa inovativnosti (GII), saopštila je danas konsultantska kuća A.T. Kearney.

Marko Derča, potpredsednik u A.T. Kearney, smatra da Srbija može da poboljša svoju poziciju na GII, ukazujući da su sklapanje partnerstava za razvoj i stimulaciju inovacija osnova koja Srbiju može dovesti među vodeće inovatore u svetu.

- Prema područjima koja se mere u sklopu Globalnog indeksa inovativnosti 2016, Srbija se našla na 50. mestu u području znanja i tehnološkog 'autputa' i na 56. mestu u području institucija i ljudskog kapitala i istraživanja - kaže Derča u saopštenju.

Napominjući da je prema indikatoru sofisticiranost tržišta Srbija lošije rangirana (109), on dodaje da "umreženost i partnerstva između velikih i malih kompanija i startapova, i utrživanje inovacija predstavlja jedan od ključnih faktora pomoću kojih bi Srbija mogla da se popne na rang listi i pozicionira među vodeće inovatore".

Prema studiji Upravljanje globalnim inovacijama: Poslovna očekivanja za 2020" koju su zajedno izdalI A.T. Kearney i IMProve Akademija za upravljanje inovacijama u Evropi, 70 odsto lidera u više od sto međunarodnih kompanija iz Severne i Južne Amerike, Evrope, Azije i Australije smatra da inovativni procesi sve više postaju globalni.

Povezivanje s inostranim partnerima iz celog sveta postaje ključni deo njihovih inovacijskih agendi, objašnjava Derča.

Dodaje da 78% anketiranih kompanija namerava da poboljša interakciju s klijentima, 67 procenata njih će uključiti startapove u svoj inovacijski ekosistem a 45% će poboljšati svoju saradnju s istraživačkim i akademskim institucijama.

Istraživanje je takođe pokazalo da šest od deset izvršnih direktora veruje da bi ih digitalizacija, internet stvari (Internet of things), veštačka inteligencija i ostale disruptivne inovacije mogle koštati 20% njihovih prihoda ako ne promene način na koji rade.

- Digitalizacija i društvene mreže, platforme za razmenu podataka, 3D štampanje, samo su neki od primera koji omogućavaju kompanijama širu i efikasniju saradnju, nezavisno o njihovoj lokaciji - kaže Derča, ukazujući da sad mogu da koriste "crowd sourcing" preduzetničkog duha, stručnosti i znanja zaposlenih, kupaca i startapova širom sveta.