Osiguranja nude odštetu samo za teške povrede učenika - Pregovorima do boljih uslova u ugovoru

Školama ovih dana stižu ponude osiguravajućih kuća za osiguranje učenika, a većina roditelja taj trošak plaća nizašta, jer odšteta od nezgode može da se naplati samo u slučaju trajnog invaliditeta i smrti.

Koje će osiguranje izabrati odlučuju direktori ili roditeljski saveti. Ko god u ime škole i roditelja odlučuje i te kako može da utiče na uslove pod kojima će da potpiše ove ugovore. Jer, "na prvu loptu" retko koja škola dobije odgovarajuću ponudu koja njene đake štiti i od preloma ruku, nogu i zuba, što, inače, spada u najčešće povrede učenika.

- Nijedna ponuda koju je škola dobila prošle godine nije pokrivala upravo najčešće povrede naših đaka: prelome ekstremiteta i zuba. Zato smo ponude odbili i tražili da nam naprave nove, sa novim cenovnikom, koje će uključiti i ove povrede. Za pedesetak dinara više po đaku, dobili smo uslove kakve smo zahtevali. Naknade nisu velike, ali su uključene u polisu - ističu u jednoj beogradskoj osnovnoj školi.

Osiguranje od nesrećnog slučaja uvek pokriva trajni invaliditet i smrt. Ali, da bi bili pokriveni i slučajevi preloma ekstremiteta i zuba, koji (iz ugla osiguravajućih kuća) ne ostavljaju trajne posledice, obično se sklapa aneks ugovora, gde je "sitnim slovima" predviđeno i ovo pokriće. Osiguravajuće kuće je na sklapanje ovakvih aneksa naterala - sudska praksa.

Iako o tome ne žele javno da govore, u osiguravajućim kućama ističu da praksa pokazuje da sud uvek presuđuje u korist roditelja i dece, u slučajevima kada osigurano dete sa slomljenom nogom, rukom ili zubima, ostane bez naknade.

- Uglavnom se naloži da se detetu isplati između 0,5 i jedan odsto ukupne osigurane sume, što je najčešće iznos od nekoliko hiljada dinara - ističu nezvanično u jednom osiguravajućem društvu. - Upravo iz ovog razloga, većina nas osiguravača počela je da uvodi anekse ugovora kojim se predviđa odšteta u ovakvim slučajevima. To se radi po istom modelu: prelom kostiju ili stalnog zuba vredi 0,5 ili jedan odsto ukupne osigurane sume.

Koliko đaka sa pomenutim prelomima je do sada ostalo u potpunosti uskraćeno za novčanu naknadu nije poznato. Ovakva vrsta evidencije zbirno ne postoji. Ali, svaki put u javnost isplivaju slučajevi takvih povreda za koje nije isplaćen ni dinar obeštećenja. Pojedine osiguravajuće kuće pravdaju se "neinformisanošću roditelja i škola". Međutim, upravo u ovome je "kvaka". Dužnost da roditelje obaveste o uslovima osiguranja, ceni i pokriću za eventualnu povredu nije na učiteljima, razrednim starešinama, direktorima niti savetu škole. Već – zakon je tu jasan – upravo na osiguravajućim kućama.

Ovo je primer aneksa osiguranja u jednoj osnovnoj školi:

"U slučaju preloma kostiju, odnosno preloma stalnog zuba, koji prema Tabeli za određivanje procenta trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditeta) dece, učenika i studenata kao posledice nesrećnog slučaja ne ostavlja trajni invaliditet, ako osigurani slučaj nema za posledicu trajni invaliditet osiguranika, osiguravač isplaćuje jednokratnu naknadu u visini od jedan odsto od ugovorene sume za invaliditet..."

U ovom konkretnom slučaju naknada za ovakvu povredu bila bi 7.700 dinara, s obzirom na to da je škola ugovorila naknadu za slučaj trajnog invaliditeta od ukupno 770.000.