Reforme nisu ubrzane ni posle formiranja vlade - Očekuje se rast investicija i zaustavljanje rasta javnog duga

Reforme u Srbiji usporene su usled održavanja vanrednih parlamentarnih izbora u aprilu, ali ni nakon formiranja nove vlade nisu ubrzane, ocenjeno je u najnovijem broju Kvartalnog monitora.

Kako se navodi, tokom drugog kvartala usporeni su neki pozitivni trendovi u privredi Srbije - bruto domaći dohodak (BDP) je porastao za samo dva odsto, usporen je rast investicija, kao i rast izvoza, ali su procene da se radi o privremenom usporavanju, izazvanom neizvesnošću ishoda prevremenih izbora.

- Rast stranih direktnih investicija, kredita i obima ugovorenih poslova u gradjevinarstvu nagoveštavaju ponovno ubrzanje rasta privrede - navode stručnjaci i saradnici Kvartalnog monitora.

Prognozirano je da će rast BDP u 2016. godini iznositi 2,5-3%, što će biti najviša stopa rasta od 2008. godine i na nivou je očekivanog proseka za zemlje centralne i istočne Evrope u ovoj godini.

- Glavni pokretači rasta na strani tražnje i dalje su investicije i izvoz, ali se povećava doprinos privatne i državne potrošnje, dok na strani ponude rast generišu industrija, gradjevinarstvo i poljoprivreda. Za održiv rast neophodan je snažan rast investicija i izvoza, dok državna i privatna potrošnja treba da rastu sporije od BDP - navodi se u Kvartalnom monitoru koji izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke i Ekonomski fakultet u Beogradu.

Ocenjeno je da su direktne investicije u drugom kvartalu solidne, dok portfolio i ostale investicije opadaju, a u drugoj polovini godine se očekuje rast direktnih investicija i zaustavljanje odliva portfolio investicija. Dodaje se da su u oblasti javnih finansija ostvareni izrazito dobri rezultati.

- Fiskalni bilans u prvih sedam meseci je u ravnoteži, dok će na nivou 2016. godine, zbog sezonskih faktora i izmirenja vanrednih obaveza deficit iznositi oko 2% BDP, što će biti duplo niži deficit nego u prethodnoj godini i čak dve trećinu niži od deficita u 2014. godini - istaknuto je u Kvartalnom monitoru.

Kao rezultat niskog deficita i rasta privrede, saradnici tog časopisa navode da će biti zaustavljen rast javnog duga u odnosu na BDP već u ovoj godini. Objasnili su da je u prošloj godini najveći doprinos smanjenju deficita došao od štednje, a u ovoj godini od rasta poreskih prihoda koji su realno povećani za oko 7%.

- Suzbijanje sive ekonomije i rast privrede su približno podjednako doprineli rastu poreskih prihoda, a okviru javnih rashoda najviše rastu javne investicije i neophodno je da se njihov rast nastavi dok ne dostignu 4-5% BDP-a - ukazano je u Kvartalnom monitoru.