Potražnja za organskom hranom veća od ponude - Subvencije države 40% više od tradicionalne proizvodnje

Površine pod organskim poljoprivrednim kulturama u 2015. godini veće su za čak 60% nego 2014. godine kada su registrovana 292 poljoprivrednika sa sertifikatima koji potvrđuju da rade bez pesticida. Stručnjaci pozdravljaju ove podatke Ministarstva poljoprivrede i dodaju da bi moglo i bolje kada bi podsticaji bili veći, a repromaterijal dostupniji.

Retko ko je u organsku poljoprivredu ušao da bi mu rad bio lakši, a džepovi teži. Ono što proizvedu bude i tri puta skuplje od konvencionalne poljoprivrede ali s obzirom na veličinu prosečne farme, uložen rad i nešto manji prinos, od ovog posla je teško obogatiti se, mada može solidno da se živi, kažu proizvođači. Satisfakcija im je što su pobegli od grada, što čuvaju životnu sredinu i zdravlje svojih kupaca.

- U početku smo mi više išli ka mušterijama, i pokušavali da ih animiramo da shvate da je to kvalitet i da to treba da kupuju. Međutim, u poslednje vreme više se oni nama obraćaju interenetom ili preko preporuke - kaže organski poljoprivrednik iz Soko Banje Ilija Travar.

Za ljude koji stoku, voće i povrće uzgajaju bez hemijskih sredstva, kažu da imaju viši stepen svesti. Najveći broj organskih proizvođača pre ulaska u tu proizvodnju živeli su i radili u gradu.

Dragica Ostojić, organsko gazdinstvo Domaćica, priča da je njen motiv za pokretanje organske proizvodnje bio da ima zdravu hranu za svoje ćerke, što se posle pet godina, kaže, i pokazalo kao ispravno, kao prava odluka.

Uprkos ekonomskoj krizi, svetsko tržište organske hrane stalno raste, slično je i na srpskoj tržnici gde je potražnja veća od ponude, pa trećinu organskih namirnica uvezemo. Stručnjaci kažu da je organska poljoprivreda strateški važna, budući da može da obezbedi veliki broj radnih mesta.

- Uposlena je naša porodica, nas petoro, koliko nas ima u kući plus sezonci, preko cele godine imamo jednog ili dva čoveka koji nam pomažu, a u toku sezone bude 50 ljudi - kaže organski poljoprivrednik iz sela Prilike Miro Rajović.

Subvencije države za organsku poljoprivredu jesu 40% viši od tradicionalne, ali su smanjeni za onoliko koliko su početkom godine smanjeni i podsticaji za biljnu proizvodnju. Osim više novca, stručnjaci traže i novu regalativu.

- Nama je potrebno da Ministartvo poljoprivrede donese nacionalni akcioni plan koji je u sklopu nacionalne ruralne politike. Taj dokument još nije donet, a bilo bi definisano šta su prioriteti, šta treba finansirati, kako od strane države tako i od strane drugih investitora - napominje Snežana Oljača sa Poljoprivrednog fakulteta.

Agronomi procenjuju da je svaki deveti hektar zemljišta u Srbiji neobrađen, samim tim i pogodan za poljoprivredu bez hemijskih sredstava.