Novi zakon ruši večna gradilišta - Komisije uz nelegalne objekte popisuju i zapuštene lokacije

Koliko je napuštenih zgrada zaraslo u korov na gradilištima širom Srbije znaće se polovinom novembra. Komisije koje popisuju nelegalne objekte imaju zadatak da do tog roka pribeleže i zgrade u koje nikada nisu useljeni stanari.

Spiskove napuštenih objekata je najavila i ministarka građevine Zorana Mihajlović, ali se još ne zna šta će se desiti kada oni budu napravljeni. Spominjano je nekoliko opcija, pa i oduzimanje gradilišta i predaja drugom investitoru, kao i rušenje objekata.

- Uočili smo da postoji problem i pokušaćemo da zajedno sa popisom objekata za ozakonjenje napravimo i popis nezavršenih objekata, kakvi naročito postoje u velikim gradovima, kako bismo taj problem rešili i priveli ovakve objekte nameni - objašnjavaju u Ministarstvu građevine.

- Smatramo da to nije moguće bez donošenja ili posebnog zakona ili drugog akta. Novim zakonom o ozakonjenju ovi objekti mogu biti legalizovani ako su u stepenu izgrađenosti koji je minimalno zakonom propisan - time bi bili obuhvaćeni svi slučajevi koji se mogu javiti u praksi imajući u vidu da je tek od 2009. godine Zakonom o planiranju i izgradnji predviđen i apsolutni rok od pet godina za završetak objekta. Budući da u praksi postoje veoma različiti slučajevi, a imajući u vidu složene imovinsko-pravne odnose koji mogu da nastanu, smatramo da je potrebno sistemski rešiti ovo pitanje koje bi obuhvatilo sve slučajeve.

Pretpostavlja se da samo u Beogradu ima više od 500 napuštenih i nezavršenih objekata, od kojih su mnogi na najskupljim lokacijama u centralnim gradskim opštinama. Za većinu su davno nacrtani velelepni planovi, a umesto da se u njima baškare stanari, rade službenici ili pazare kupci, danas predstavljaju ruglo. Procenjuje se da u prestonici ima oko pola miliona nezavršenih kvadrata.

Nadležni su u više navrata pokušavali da "pritisnu" nesavesne investitore da okončaju izgradnju, ali nijedan zakon nije uspeo da im stane na put. Radove su uglavnom prekidali zbog bankrota ili nerešenih imovinskih odnosa.

Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno je da građevinska dozvola prestaje da važi najkasnije posle pet godina, a sve dok se ne dobije nova na istoj lokaciji se plaća porez na imovinu, kao da je objekat u potpunosti izgrađen. To znači da investitor u tom roku mora završiti objekat, jer mu u suprotnom sleduje naplata poreza kao da je zgrada gotova. To što se rešenja o poništenim građevinskim dozvolama dostavljaju poreskim upravama nije, međutim, mnogo uznemirilo "večite graditelje".