Obnavlja se Branič kula u Vrdniku

Do kraja septembra trebalo bi da bude završen jedan deo radova na obnovi Branič kule u Vrdniku. To je prvi korak za arheološka istraživanja nakon kojih bi Vrdnička kula mogla da bude deo turističke ponude Srema.

Radovi su počeli u julu, obavljaju je se po nadzorom Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a finansira ih Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje. Do sada je izdvojeno više od četiri miliona dinara.

Vrdnička Branič kula nije više usamljena. Već dva meseca nekoliko radnika pokušava da je zaštiti od zuba vremena. Kada ta faza radova bude gotova, kula će dobiti deo lica i statički utvrđen gornji venac, koji je sada u fazi urušavanja.

- To su interventni radovi na zaštiti postojećih zidanih struktura Branič kule i obuhvataju radove na otkopu oko samih zidova radi arheološkog utvrđivanja temeljenja samih zidova kule, a radi nastavka radova iznad zemlje", objašnjava Jelena Filipović iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Radovi će se nastaviti i narednih godina, a u planu su i arheološka istraživanja. Tek tada će kula u punom sjaju otvoriti svoja vrata posetiocima. Međutim, i danas postoje turisti koji žele da je posete.

- Iskreno se nadam i verujem da će restauracijoim kule ponuda samog Vrdnika i ovog dela Srema biti bogatija i da će broj turista, kako stranih, tako i domaćih biti veći - kaže Olivera Ćirić iz Turističke organizacije opštine Irig.

U to veruju i Vrdničani koji mahom i ne znaju da je počela obnova. Slažu se s tim da je kulu davno trebalo srediti, ali kažu, nikad nije kasno.

Nije lako stići do Vrdničke kule, a nije ni čudo jer je zarasla u korov, travu i šipražje. Iako, kako kažu, ona datira iz rimskog doba, ona je i danas zagonetka jer na njoj nikada nisu urađena opsežna istorijska, arheološka i arhitektonska istraživanja.

Zna se samo da je kula smeštena na 400 metara nadmorske visine, da je bila osmatračnica i prva linija odbrane u tom periodu. Pretpostavlja se da ju je sagradio rimski car Probus, a u istorijskim spisima prvi put se pominje u 14. veku. 1949. godine proglašena ja za spomenik kulture od velikog značaja. Od tada su je, čini se, svi zaboravili.