Vladu čekaju novi pregovori sa Fiatom - Može li izvoz na evroazijska tržišta da spasi kragujevačkog proizvođača automobila

Domaća javnost i mediji i dalje se, nakon nedavne posete kazahstanske državne delegacije na najvišem nivou, tokom koje je, najverovatnije, obezbeđeno "zeleno svetlo" za bescarinski plasman "fiata 500L" na evroazijsko tržište, bavi tim sve izvesnijim poslovnim aranžmanom Fiat Chrysler automobila Srbija (FCA Srbija) u Kragujevcu.

Pitanje je, međutim, da li taj posao, na kojem Vlada izgara već četvrtu godinu zaredom (od aprila 2013.), može da spasi zajednički projekat italijanskog Fiata i države Srbije (iz 2008), oličen u kompaniji FCA Srbija?

Jedino rešenje za budućnost kompanije FCA u Kragujevcu jeste proizvodnja novog modela u toj fabrici. Nevolja je, međutim, što se Fiat Chrysler grupacija, sve više okreće Americi i tamošnjem, još uvek najznačajnijem svetskom automobilskom (i svakom drugom) tržištu.

Otuda iz top menadžmenta sve češće stižu informacije da nije isplativa proizvodnja malih automobila, po kojima je Fiat decenijama unazad bio prepoznatljiv, te da se treba okrenuti izradi džipova i velikih vozila, namenjenih prevashodno kupcima u Severnoj, ali i Srednjoj i Južnoj Americi, gde kompanija takođe ima fabrike u Meksiku, Brazilu i Argentini.

Sve glasniji nagoveštaji takvog zaokreta u poslovnoj politici grupacije mogli bi uskoro da ugroze perspektivu evropskih fabrika te kompanije, gde se uglavnom proizvode tzv. mali automobili, mahom "B" klase (ili segmenta), kakav je i kragujevački "fiat 500L". FCA grupacija, u takvim okolnostima, sasvim izvesno neće dirati svoje fabrike u Italiji, jer bi zbog tradicije, tamošnje javnosti, sindikata, poslovnog imidža i drugog, to ličilo na "preseljenje pape iz Vatikana."

U slučaju takvog poslovnog zaokreta, najozbiljnije bi bile ugrožene dve najmlađe Fiatove fabrike u Evropi - u Poljskoj i Srbiji. I u jednoj i u drugoj kapaciteti nisu ni polovično upošljeni, i jedna i druga proizvode tek po jedan model: "fiat 500", odnosno "fiat 500L", i jedna i druga godinama očekuju barem još po jedan model. Obe bezuspešno, i bez najava da bi to uskoro moglo da se dogodi.

Da li, onda, ovo znači da država Srbija treba da odustane od zajedničkog projekta sa Fiatom? Naprotiv. Vlada Srbije, ukoliko želi da sačuva automobilsku industriju, koja je motor razvoja većine razvijenih privreda, morala bi već sada da počne da se priprema za nove pregovore sa Fiatom koji će da uslede u septembru 2018. kada ističe aktuelni desetogodišnji sporazum o formiranju zajedničke kompanije.

Među poznavaocima ove problematike ima i onih koji tvrde da bi Vlada, ukoliko su joj u interesu dalji razvoj auto-industrije privrede, u pregovarački tim sa Fiatom trebalo da uključi i ljude, ili barem neke od njih, koji su 2008. pregovarali sa Serđom Markioneom i njegovim saradnicima.

Mnogo se u poslednje vreme govori i o redizajnu "fiata 500L", pri čemu bi relativno izmenjeni lik vozila trebalo da se pojavi na evropskim i severnoameričkim tržištima tokom naredne godine? Ali, stručna javnost pretpostavlja da će pojava redizajniranog "fiće" donekle da ublaži, možda privremeno i zaustavi, pad proizvodnje i plasmana tog modela na svetskim tržištima. Ali, samo - privremeno.

Vlada bi do početka novih pregovora morala da ispuni sve preostale obaveze prema Fiatu, pre svih one vezane za završetak auto-puta od Kragujevca prema Koridoru 10. To bi Fiatu trebalo da olakša odluku o ostanku u Srbiji, tim pre što će se kompanija, bez obzira na najavljeni zaokret u poslovnoj politici, teško odreći investicije vredne 1,3 mlrd EUR, koliko je, do sada, uloženo u rekonstrukciju, izgradnju i opremanje nove fabrike automobila u Kragujevcu.