Stečajnom upravniku više se isplati da preduzeće otera u bankrot - Na ime nagrada isplaćeno više od 15 mil EUR

Na primeru nedavno okončanog stečaja u jednoj beogradskoj firmi moglo bi se zaključiti da stečajni upravnici u Srbiji nisu motivisani da kompanije vode u novi početak, već u - bankrot. Stečajnom upravniku za oporavak ove firme sledovala je nagrada od tri miliona dinara. Pripašće mu, ipak, duplo više, jer propis predviđa da mora da dobije isti iznos kao da je preduzeće rasprodao.

Stečajnom upravniku svakako sledi nagrada - bilo da je firma stala na noge, bilo da je otišla u istoriju. U prvom slučaju, osnovica za obračun je iznos koji planiraju da vrate poveriocima. U drugom - vrednost imovine koja se prodaje.

Pravilnik, međutim, štiti upravnika tako da ukoliko odbor poverilaca, mimo njega, hoće da reorganizuje kompaniju, njemu ne pripadne manje nego što bi dobio da je firmu odveo u bankrot. S druge strane, ne motiviše ga da sam osmisli plan oporavka. U tom slučaju, gornji limit mu je - opet iznos koji bi dobio i za slučaj bankrotstva.

Stručnjaci, međutim, pojašnjavaju da se ovako sprečavaju manipulacije. Ne može svaka frima da ponovo počne da posluje.

- U praksi je do sada planovima reorganizacije predviđano nerealno namirenje u odnosu na ono koje bi bilo u bankrotstvu, tako da je nagrada stečajnog upravniika uvek bila viša - objašnjava Branko Radulović, profesor Pravnog fakulteta.

- Prema mom mišljenju u slučaju kada stečajni upravnik ne priprema, odnosno ne podnosi plan, nagrada treba da pokrije troškove, koji uključuju i naknadu za njegov angažman na aktivnostima u okviru stečajnog postupka. Idealno bi bilo da stečajni upravnik mora da prikaže detaljno nastale troškove i da to odobri sudija. To znači da stečajni upravnik ima samo naknadu troškova plus neki podsticaj. I ovo ima negativne strane, jer bi upravnici bili uvek motivisani da pokušaju da podnesu plan reorganizacije. To nije samo sebi cilj, već samo kada postoji održivost poslovanja.

Dosad je na ime nagrada isplaćeno više od 15 mil EUR. U slučaju rasprodaje društvene imovine, ubedljivo najveći deo "kolača" pripao joj je na ime stečaja Robnih kuća Beograd. Nagrada stečajnom upravniku, Agenciji za privatizaciju, iznosila je više od 43,4 miliona dinara.

Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, zaključno sa 1. avgustom ove godine, u Srbiji su zaključena ukupno 3.424 stečajna postupka. Do 2008. godine 291 postupak, a najviše stečajeva okončano je 2012. godini i to njih 641. U ovoj godini okončano je 88 postupaka.