Sibirski limun stigao i u Srbiju - Organski plodovi otporni na niske temperature i bogati vitaminom C

Sibirski limun stigao je u Srbiju pre pet godina. Poreklo vodi iz centralne Kine i Koreje, dok se već vekovima kultiviše i u Japanu. Ova biljka potiče iz familije citrusa, a naziv nije dobila po svom poreklu, već zbog činjenica da je veoma otporna na niske temperature, čak do -25 stepeni Celzijusa. Samim tim njen uzgoj je moguć i u našoj zemlji.

- Prve sadnice su nam stigle iz Hrvatske pre pet godina i tada smo počeli da uzgajamo sibirski limun. Imamo jednu eksperimentalnu parcelu od 10 ari gde ga gajimo za sopstvene potrebe i tu analiziramo prinose i njegovu lekovitost, odnosno upoređujemo sa do sada poznatim podacima - kaže u razgovoru za eKapiju Marko Milošević iz Rasadnika Ekoplan iz Leskovca.

On navodi da Ekoplan godišnje proda do 3.000 sadnica, a kupci za sada "ispituju teren" i uglavnom uzimaju do pet biljaka, za sopstvene potrebe, dekoraciju bašti i dvorišta, začine, čajeve... Najveće interesovanje je na severu Srbije i u većim gradovima, poput Beograda i Novog Sada.

Dekorativna i zdrava biljka

Plodovi sibirskog limuna su prilično kiseli i gorki, ali ipak jestivi. Oni su najpre zeleni, a prilikom sazrevanja dobijaju žutu boju. Izgledaju kao mali limuni, ali ipak postoje razlike. Prečnik ploda je od 3 do 4 cm i okruglog su, loptastog oblika. Plodovi imaju nešto manje vode od običnog, mediteranskog limuna, dok veći deo zauzimaju semenke.

Mogu se koristiti i kao začin raznim jelima, u sušenom ili mlevenom stanju, a stručnjaci navode da se od njih može napraviti i čaj, kao i veoma dobar džem.

- Sibirski limun je zdraviji od mediteranskog, ima sedam puta više vitamina C, kiseliji je i jak antioksidans, a drvo može da naraste do sedam metara visine. Rađa u četvrtoj godini (u određenim uslovima i posle dve), ali pun plod ostvaruje nakon 7 godina, kada može da ostvari prinos i oko 30 kilograma po drvetu - objašnjava Marko Milošević.

Sagovornik eKapije kaže da ova biljka nije previše zahtevna za održavanje, jer je trnovita, a "poznato je da su sve biljke koje imaju bodlje na sebi vrlo otporne". Potrebna joj je polusenka i redovno zalivanje, dok prihrana može da se koristi, ali nije obavezna.

- Cena sadnice je 10 evra, a planiramo da plasiramo sibirski limun na tržište svih republika bivše Jugoslavije. Reč je o velikom potencijalu jer je to čisto organski plod. U Srbiji ga, koliko ja znam, još nema u prodaji i trenutno se gaji samo na nekoliko mesta - ističe Milošević.

Primena i u orijentalnoj medicini

Sibirski limun inače raste u obliku grma ili manjeg drveta, a od citrusa se razlikuje po tome što je listopadno drvo. Cveta u proleće, pre listanja, kada se pojavljuju mirisni cvetovi bele boje sa ružičastim prašnicima. Veličina cveta zavisi od sorte, ali se kreću od 3 do 5 cm. Naziva se još i trolisna narandža, kineska ili japanska narandža.

Postoji i patuljasta sorta čije je drvo do 2,5 m visine, a može da se gaji i kao bonsai drvo. Njene grane su povijene i poseduje krive trnove, po kojima je i dobila naziv Flying Dragon. Ova vrsta je najotpornija na niske temperature.

Sibirski limun se pretežno uzgaja u dekorativne i lekovite svrhe. Prema nekim podacima, plodovi se koriste i u orijentalnoj medicini, u vidu leka protiv raznih vrsta alergija, a pojedini sastojci navodno pomažu i u mršavljenju, kao i prilikom lečenju želuca. Plodovi imaju antivirusnu i antialergijsku primenu.

Marko Andrejić